Među zaposlenima je vezanost za posao naglo opala, pokazali su rezultati jedne ankete.
U godišnjoj studiji zanimanja koju je u četvrtak predstavilo osiguranje HDI, samo 47 odsto ispitanika je reklo da im posao mnogo znači. Prije godinu dana ih je bilo 58 odsto. Istovremeno, samo 41 odsto je odgovorilo da im posao u Njemačkoj znači više od zarade, 10 procentnih poena manje nego prošle godine.
Skoro 60 odsto reklo je da se u firmi osjeća manjak kvalifikovanih radnika, dok se 31 odsto požalilo na gomilanje posla.
A radili su i po dva posla, važili za najbolje. U najjačoj evropskoj ekonomiji, koja je osjetila i osjeća posljedice prve energetske, a sada i globalne krize, ali koja i bukvalno vapi za radnom snagom, živi i radi minimum 400.000 Srba.
Najčešće su to mladi ljudi do 45 godina, ali su danas u Njemačkoj i oni stariji koji čekaju penziju i to im je lični uslov i da se vrate u Srbiju.
Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbjeđenja… Za većinu ovih poslova ne treba im dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju vremenom postaje kao maternji.
Mnogi Srbi decenijama žive u Njemačkoj, mnogi su otišli posljednjih godina, ali se vremena menjaju i to pokazuju i nova istraživanja.
Više od trećine radnika u Njemačkoj – 35 odsto – zabrinuto je zbog uticaja posla na zdravlje i žali se na lošu radnu atmosferu.
– Nedostatak kvalifikovanih radnika sada je stigao do srca njemačke privrede i pojačaće se narednih godina, sa odlaskom “bejbi-bumera” u penziju – rekao je Jens Varkentin, izvršni direktor HDI, pričajući između ostalog i o poslovima u Njemačkoj.
To stavlja kompanije pred “ogromne izazove u pogledu učinka, pouzdanosti procesa i korisničkih usluga,” dodao je Varkentin.
U svakom od istraživanja prethodnih godina, više od polovine ispitanika reklo je da im profesija mnogo znači, a tokom pandemije ih je bilo čak više od 60 odsto. Sada je njihov udio manji nego 2019.
Pored toga, 44 odsto je izjavilo da ne osjeća podršku u svojoj kompaniji, a polovina se žalila na slabe mogućnosti za napredovanje, piše Investitor.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu