U pitanju je javno preduzeće koje je u potpunosti u vlasništvu Grada Banjaluke i koje od prve godine rada posluje s minusima. U međuvremenu je akumuliralo milionske gubitke.
Direktor ovog preduzeća Vedran Mitrović je rekao da se o toj mogućnosti razmišlja.
Time bi konvertovali dugove u jedan kredit, imali bi jednu uplatu i kamate bi bile manje – rekao je on.
Objasnio je da kumulativni gubitak ovog preduzeća iznosi 9 miliona KM od čega se 6 odnosi na amortizaciju, a 3 miliona na dugove, uglavnom prema dobavljačima, te da upravo taj drugi iznos predstavlja pravi dug “Akvane”.
Kazao je da amortizacija znači procjenu vrednosti imovine, koja se mora evidentirati kroz knjigovodstvo. Iznos te amortizacije preduzeće treba nadoknaditi kroz prihode, što “Akvana” do sada nije uspela nijedne godine otkako postoji.
Mitrović navodi da, i pored gubitaka, “Akvana” ima mogućnost da se kreditno zaduži.
– Mi nemamo nikakvo kreditno zaduženje ili pozajmicu koje bi nas spriječile da na taj način pokušamo oporaviti preduzeće. Ako se na taj korak odlučimo, Grad bi morao biti garant, ali to je sada samo nešto o čemu razmišljamo. Vidjećemo šta će dalje biti – istakao je on.
Kada je u pitanju 2019. Mitrović je rekao da će ona biti finansijski najuspješnija otkako postoji “Akvana”.
– Gubitak će biti samo za iznos amortizacije, što se nije dogodilo za 12 godina postojanja firme. Sve što smo rashodovali toliko smo i prihodovali, izuzev amortizacije, koju moramo računati. Proteklih godina samo imali gubitke po 400.000 ili 500.000 KM, bez amortizacije, a sada to nećemo imati – rekao je Mitrović i dodao da će amortizacija ove godine iznositi oko 300.000 KM.
Naglasio je da ti rezultati pokazuju da firma polako izlazi iz krize i teške situacije.
Jedan od faktora koji je doprineo akumulaciji dugova je ugostiteljska djelatnost i upravo njenu dalju sudbinu treba odrediti. To pitanje Grad “važe” već više od jedne godine.
– Tek kada se vidi kako je u 2019. poslovalo ugostiteljstvo onda možemo donijeti konačnu odluku po tom pitanju. Do kraja godine čekamo njihove konačne izvještaje da vidimo da li ćemo zadržati tu djelatnost unutar “Akvane” ili ćemo taj prostor davati u komercijalni zakup – rekao je gradonačelnik Igor Radojičić.
Naglasio je da su dosadašnje analize stanja “Akvane” pokazale da je potpuno jasno da se Gradski olimpijski bazen (GOB) i otvoreni bazen moraju na neki način subvencionisati.
Grad već daje oko 900.000 KM za subvencije GOB, pa se postavlja pitanje da li gradski budžet može da iznese novi trošak.
– “Akvana” gazduje otvorenim bazenom i GOB-om; to je jedinstvena firma. Ne govorimo da se trebaju povećati iznosi subvencija već da se moraju sanirati dosadašnji gubici i da se pokuša ući u tekuće godišnje balansirano finansiranje, odnosno da pokušamo dobiti firmu koja godišnje nema višak rashoda nad prihodima. Ako to uspijemo ostvariti, onda se možemo baviti drugim pitanjima – rekao je Radojičić.
Promašena investicija
Vedran Mitrović je rekao da su postrojenja na bazenima u jako dobrom stanju.
– Imamo redovne remonte koje obavljamo. Što se tiče otvorenih bazena, svake godine zanavljamo keramiku, odnosno izbacujemo keramiku i ubacujemo betonske kocke. Jeftnije su, bolje za održavanje i faktički neuništive. Keramika je bila promašena investicija, što se tiče “Akvane”. Devet hiljada kvadrata keramike je polijepljeno, a naše podneblje jednostavno ne ide u prilog dugoročnom trajanju keramike – ocijenio je on.
Naveo je da redovno održavaju postrojenja.
– Imamo kotlove za pelet i naftu i redovno ih remontujemo. U izuzetno dobrom su stanju, tu nemamo nikakvih problema. Blok pumpe koje filtriraju vodu na GOB treba mijenjati i to planiramo uraditi iduće godine – kazao je Mitrović i dodao da su ove godine renovirali jedno kupatilo u kojem su postavljeni novi tuševi i pločice.
Kada su u pitanju blok pumpe na otvorenom bazenu, Mitrović kaže da su one su jako malo korištene, dva-tri mjeseca godišnje, da se redovno remontuju i da su u super stanju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu