Zabava

"JA SE NA SCENI NE ŠEPURIM" Ispovijest Džinovića o teškom periodu, ali i BRZO ZARAĐENOM NOVCU

Bard narodne muzike otkriva šta bi ispravio da može da se vrati u prošlost, zašto ne voli da spontano zapjeva u manjem društvu i zbog čega ne priznaje greške.

"JA SE NA SCENI NE ŠEPURIM" Ispovijest Džinovića o teškom periodu, ali i BRZO ZARAĐENOM NOVCU
FOTO: M. ILIĆ/RAS SRBIJA

Haris Džinović bio je gost u emisiji “Ko sam tebi i šta sam sebi” na televiziji K1 i tom prilikom govorio na različite teme, a jedna od njih bila je i što ga pojedini vide kao jako zahtjevnog čovjeka, pa čak i namćora, prenosi Blic.

– Jesam zahtjevan, hoću da mi sve bude potaman, ali je velika razlika između zahtjevnog čovjeka i namćora, jer je ovo drugo negativna konotacija. Sećam se kad je Melina prvi put došla kod mene u Pariz i otvorila ormar, odmah me je pitala s kim ti živiš ovdje, nemoguće da ovdje ne živi neka žena ili da ne dolazi da ti sprema, ja reko živim skroz sam. Kod mene je sve poređano po redu, svaka majica, košulja, pantalone, sve pod konac, jer jesam perfekcionista – objašnjava Haris i dodaje da najviše teži ka perfekcionizmu u muzici:

– Nisam nježan u saopštavanju kad neko pogrešno svira. Recimo desi se da mi bend jedan koncert svira fantastično, a drugi ispod svog nivoa, pa se vade na instrumente. To publika ne čuje, ali ja tačno znam kada neko odsvira nešto koliko je zainteresovan da to svira. Sve je stvar koncentracije, i nije da ne opraštam greške, samo ih ne priznajem. Muzika ti ne dozvoljava da griješis, a ne ja. I meni se desi da pogriješim i to me silno iznervira. U muzici moraš da budeš perfektan, jer ona ne priznaje ni jednu grešku, i iz nje sam preneo to u svoj život.

Haris ističe da nije imao problema sa Melinom na početku njihove veze s obzirom da je već imao ustaljene rituale i navike.

– Svaka žena na svijetu ima ambiciju da promjeni čovjeka, ali to je nemoguće, možda do nekih 5 odsto može da se pomjeri u nekim aspektima, ali suštinski ne. Svaki čovjek ima svoj kod i tu nema mnogo odstupanja. Žene misle najbolje i to im je neki instikt da pokušaju da te promijene, ali uvijek se može naći kompomis i to je promjena. Moraš povući ručnu. Ja ne živim sam, već sa ženom i dvoje djece i onda moraš da se kompatibiluješ i da nekad napraviš nešto što odgovara drugom, a nauštrb svojoj zoni komfora – ističe čuveni pjevač i dodaje da je Melina uz njega naučila da kuva:

– Isto sam kvalitetan kuvar koliko pjevač. Ne kuvam baš svakog dana jer djeca danas sama sebi kuvaju. Postoje jela koja Melina bolje napravi od mene, ali kad smo se upoznali nije znala ni jaje da spremi. To nije moja zasluga, već njena, ona se angažovala i naučila šta ju je zanimalo. Kod kuvanja je najbitnije da to voliš, jer recimo, bacio sam šerpi raznoraznih jela dok nisam naučio pravu mjeru, jer ili je preslano ili zagori. A sad je to lak posao.

FOTO: RAS SRBIJA
FOTO: RAS SRBIJA

Džinović se osvrnuo i na to što ga pojedini smatraju za egocentrika i otkrio zašto rijetko peva van scene.

– Ne šepurim se na sceni već se zabavljam, tu počinje moj novi svijet pred publikom i ja se predam tome. Smeta mi kad te ljudi izmole negdje spontano da zapjevaš i ti kreneš, a oni te ne slušaju, pričaju na telefon, zveckaju tanjirima, jedu i tako dalje. I onda se završi numera i on mi apludira, tad obično kažem, a što aplaudiraš kad nisi ni slušao. Ne znam šta ima loše u tome ako zahtjevaš pažnju? Dakle neko zahtjeva da uradiš nešto što mu je milo i ti to uradiš i on ti ne poklanja pažnju. Pa ako hoćeš da ti sviram i pjevam, onda slušaj, ako nećeš, onda neću ni pjevati – ispričao je Džinović te otkrio šta bi danas savjetovao malom Harisu od 15 godina:

– Prije svega taj Haris se ne bi ponašao tako, ne bi bio drčan, to tako ljudi vide, a ja to nisam vidio. Ne bi bio svojeglav, slušao bi starije koji ga usmjeravaju. Bio bi bolji učenik, jer sam bježao sa časova pa su me izbacili iz gimnazije dva puta. Mali Haris je bio neozbiljan, a moraš da imaš disciplinu i da radiš, nije to samo bog ti dao glas i ja ću sa pevam. Moraš da radiš konstantno.