"Jednom švaler, uvijek švaler" Psiholozi otkrili da li se ljudi mogu promijeniti ili stalno ponavljaju isti obrazac ponašanja

Jedan čovjek prevari jednom i to ga proganja godinama. Drugi to radi po treći put i sleže ramenima. Razlika između njih nije u sreći, nego u tome šta im je prevara značila i da li se poslije nje išta zaista promijenilo iznutra.

Zašto ista greška kod jednih postane navika, a kod drugih ožiljak

Presudno je da li je prevara bila dio stabilnog obrasca ličnosti ili trenutak pada. Kada iza nje stoje impulsivnost, slaba empatija, narcistička crta ili glad za stalnim potvrđivanjem, šanse za ponavljanje su velike. Takva osoba ne vara zbog jedne veze, već zbog načina na koji funkcioniše u svakoj.

Drugačija je priča kada je prevara vezana za konkretnu fazu, krizu identiteta, neobrađeni gubitak ili godine potiskivanja sopstvenih potreba. Tada je promena moguća, ali nikad sama od sebe. Nešto se mora izmestiti, inače ostaje samo obećanje dato u panici.

Ponašanje se mijenja za mjesec, struktura ličnosti mnogo sporije

Ovde većina nas napravi grešku i pomeša dve stvari. Ponašanje se može promeniti relativno brzo, čovek prestane da laže, izbriše broj, promeni rutine. Struktura ličnosti mijenja se mnogo sporije, često uz ozbiljan rad na sebi koji traje mesecima, ponekad i uz stručnu pomoć. Zato lijepa riječ poslije svađe ne znači ništa dok se ne vidi na djelu.

Pravo pitanje nije „da li je neko prevario“. Pravo pitanje je zašto je to uradio, šta je iz toga razumio i koju je odluku doneo da se ne nađe ponovo u istoj situaciji. Ako na to nema odgovor, promena je i dalje samo želja

Da li je tačno „jednom švaler, uvijek švaler“?

Nije uvijek tačno. Neki ljudi ponavljaju prevaru zbog trajnih crta ličnosti, a neki je nikad više ne ponove jer su razumeli svoj udeo i doneli drugačiju odluku. Presudno je da li je došlo do stvarne unutrašnje promjene.

Rečenica po kojoj se prepoznaje ko je zaista uradio posao na sebi

Osoba koja se stvarno promenila ne priča o tome kako je „sve krivo do partnera“ ili kako se „to prosto desilo“. Ume da kaže nešto poput: „Bežao sam od razgovora jer mi je bilo neprijatno, i umjesto da to kažem, tražio sam beg na pogrešnom mjestu.“ Prepoznaje svoj udio bez uvijanja.

Ta razlika je mjerljiva. Onaj ko ponavlja obrazac govori o okolnostima, prilikama, tuđim greškama. Onaj ko se promijenio govori o svojim odlukama. Slušajte gdje stavlja odgovornost, tu je odgovor koji tražite, prenosi Krstarica.