Umjesto pitanja “Kako ti je prošao dan?”, sve češće čujemo zvuk poruke ili obavještenja. Upravo zbog toga 15 restorana na Sardiniji pokreće probni program “Ručak bez ekrana” kojim će pokušati da vrate staru dobru komunikaciju u modu.
Nekada je ručak bio vrijeme kada se porodica okupljala, prepričavala događaje iz dana, smijala se i dijelila svoje doživljaje, sve dok telefoni nisu preuzeli primat i za stolom. Onaj ko kaže: “Dodaj mi so”, danas ga najčešće dobije tek nakon što druga osoba završi skrolovanje. Sa novim programom “Ručak bez ekrana” na Sardiniji će porodicama biti ponuđene društvene igre, informativni materijali i vodič za odgajanje djece i adolescenata u digitalnom dobu. Ovu ideju podržali su i Beograđani.
Evo šta su rekli u anketi:
Zapravo, dok ručam ne koristim telefon, i mislim da bi bilo odlično da se uvede malo “bez telefona” jer generalno naša generacija koristi mnogo telefona u ovo vrijeme.
Kako kažete, u Sardiniji uvode ručak bez ekrana, tačnije bez mobilnog telefona. Da li to treba da uvede u Srbiji? Treba da se uvede. Treba da zabrane mobilne telefone na svim javnim mjestima.
Ručak je, isključim telefon, a inače jako mnogo koristim to.
Ja dođem i ne gledam više TV, samo gledam telefon. I ono, skrolujem, skrolujem, skrolujem.
Inicijativa u Italiji nije samo zanimljiv trend, već hitan odgovor na alarmantne podatke. Pedijatri upozoravaju da rizici tehnologije zavise i od vremena provedenog pred ekranom.
– Ja se sjećam kad smo bili mali: “Pa šta smo mi radili? ” Pa, mi smo znali nekad da čitamo knjigu i da sedimo tako uveče pre nego što ćemo zaspati. Ili da maštamo. Da stvaramo slike u glavi, da stvaramo neke snove, da stvaramo neke priče, da razvijamo neke filmove. I za to nam nije trebao spoljni stimulans; to je dolazilo bukvalno iz nas. Čini mi se da nam je sada to oduzeto – rekla je psihološkinja Snežana Anđelić.
Koliko su telefoni postali dio svakodnevice mladih u Srbiji govori i podatak da čak 98 odsto adolescenata uzrasta od 15 do 17 godina svakodnevno koristi mobilni telefon. Kad bi me neko pitao šta sam ja stvarno to na tim mrežama videla, pročitala, pa ne mogu ni da se setim. Da li je tu nešto baš bilo što se zabeležilo u mojoj glavi? Pa, ne baš. Što znači da mi samo primamo jedan stimulans koji kruži kroz nas, koji je tu prisutan, koji nas animira u tom trenutku. Naravno, naš mozak, hteli mi to ili ne, beleži određene stvari, ali on nema neku duboku funkciju osim da nas animira – navodi Anđelić, prenosi Blic.
Primer Sardinije pokazuje da potreba za povratkom neposrednoj komunikaciji i zajedničkim trenucima bez telefona sve više prepoznaje i samo tržište. Veliko interesovanje za akciju “Ručak bez ekrana”, koja je sa planiranih osam proširena na 15 restorana, potvrđuje da ljudi žele više razgovora, pažnje i druženja uživo.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.