Iako je korona malo popustila, doktor Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lijekova (INOVIA) kaže da smo globalno već u cajtnotu, jer bi do kraja juna, najkasnije početkom jula, trebalo da se donese odluka kakva vakcina će da se spremi, da bi njena distribucija mogla da počne od oktobra, kada se na sjevernoj hemisferi, opet, očekuje skok broja inficiranih.
Još je, ipak, mnogo nerazjašnjenih dilema i nejasnoća u kojem pravcu da se krene.
– Sada se traži rješenje za vakcinu koja bi bolje pokrivala aktuelni omikron soj, ali to je dvosjekli mač, jer niko ne zna šta će biti na jesen, i da li će nas virus korona, opet, iznenaditi nekom novom mutacijom – kaže dr Trkulja .
Kada bi sve moglo da bude jasnije?
– Prvi rezultati na busterima specifičnim za omikron soj očekuju se krajem juna, i vjerovatno će ubrzo nakon toga biti donijeta odluka o početku proizvodnje.
Zašto, onda, kažete da bi takva odluka mogla da bude “dvosjekli mač”?
– Zato što proces pripreme takve vakcine traje. Ne samo što ona treba da se prilagodi po sadržaju da bude specifična za određeni podtip virusa, nego slijede i klinička istraživanja koja bi potvrdila da je zaista efikasna. Iza toga je potrebno i vrijeme za proizvodnju. Sve to nas dovodi u specifičnu situaciju utoliko što se sada donosi odluka za nešto što će da se dešava za tri ili četiri mjeseca, a u kontekstu virusa koji se veoma brzo mijenja. Nije isključeno da se do jeseni pojave novi sojevi virusa protiv kojih nove buster doze neće biti efikasne.
Kojeg tipa bi bile nove buster doze?
– Najviše se odmaklo sa mRNK vakcinama, koje su se i pokazale najefikasnijima kada je u pitanju zaštita od najtežih komplikacija kovida 19. Preliminarni rezultati prvo će vjerovatno biti poznati za “Moderninu” vakcinu, u junu. FDA, odnosno Američka agencija za hranu i lijekove, očekuje da će u prvoj polovini jula donijeti konačnu odluku koje buster vakcine će biti preporučene upravo na osnovu ovih studija. I u Kini se radi na busteru specifičnom za omikron. Kompanija “Sinofarm” očekuje prve rezultate za tri – četiri mjeseca. Tada bi trebalo da se zna koliko je nova vakcina efikasna.
Ako se radi samo na buster dozama, šta će oni koji nisu uopšte imunizovani?
– Poslije više od godinu i po dostupnosti vakcina, i više od dvije godine trajanja pandemije kovida 19, smatra se da oni koji nisu dosad vakcinisani, i neće da se zaštite. To važi za zemlje gdje je, kao u Srbiji, bila dobra dostupnost vakcina.
U međuvremenu su stasali novi kandidati za imunizaciju, granica koja se sad pomjera na djecu stariju od pet godina.
– Da, i smatra se da će u suštini novi kandidati za vakcinaciju biti mlađe osobe, koje će biti kvalifikovane za prvu vakcinaciju protiv kovida, koja je sada preporučena poslije 15. godine, bar kod nas. Za njih će ostati mala količina standardnih vakcina koje još imaju dobru efikasnost u smislu izbegavanja potreba za hospitalizacijom i smrtnih ishoda zbog kovida 19. U razvijenim zemljama, sa dobrim obuhvatom, 90 i više odsto stanovništva, vakcinacija je na ravnoj liniji još od proljeća 2021. godine, a kod nas, posebno sada, kada se registruje manje slučajeva kovida, zainteresovanih gotovo da nema.
Da li je sada lakše “sastaviti” vakcinu nego kada su pravljene prve antikovid doze?
– Otežavajuće je to što dosadašnji dominantni sojevi nisu poticali jedan iz drugoga. Omikron nije nastao iz delte, kao što delta nije nastala iz alfa soja. Zato različiti sojevi SARS-CoV-2 nemaju toliko zajedničkih tačaka. Spajk protein na omikronu izgleda bitno drugačije nego na izvornom virusu korona. Kad se prave vakcine za podtip, to uvijek nosi bojazan da li će biti efikasne i za druge sojeve. Očekujem da ćemo na jesen imati bustere za omikron, ali postoje i mišljenja da je neučinkovito da se s proljeća spremamo za nešto što na jesen neće biti aktuelno.
Kakve su šanse da se napravi potpuno nova antikovid vakcina?
– Razmišlja se i radi na razvoju vakcine koja bi bila ne samo efikasna protiv najtežih komplikacija, kao ove koje imamo od 2020. godine, nego bi štitila i od samog zaražavanja. Još je rano da bismo makar i nagovještavali vremenske rokove kada bi ona mogla da se pojavi.
Šta ćemo do tada, s ozbirom na to da, iako se čini da je virus popustio, još nije kraj pandemije?
– Strategija najrazvijenijih je da se ide na godišnju buster dozu, koja bi bila specifična za dominantni soj. Recimo da će to za ovu godinu biti omikron, a za 2023. i dalje se, naravno, sad ne zna.
Postoje li druge opcije?
– Velika je prednost što je razvijeno monoklonsko antitjelo koje kod nevakcinisanih šest mjeseci 80 odsto štiti od infekcije. Ali, ta vrsta prevencije mnogo je skuplja od vakcina i namjenjena je samo onima koji su u riziku od teških komplikacija kovida, a iz medicinskih razloga nisu mogli da se vakcinišu. To nije za one koji nisu htjeli da se vakcinišu, lijek je skup, i ne može se očekivati da će njima biti dostupan. Dobro je i što imamo terapijske opcije, uključujući dva specifična lijeka, kaže Trkulja u intervjuu za Novosti.
Sa ove vremenske distance, iz iskustva, kakva je ocjena za najbrže napravljenu vakcinu u istoriji?
– Smatra se da su te vakcine najbolja zaštita od komplikacija kovida, ali praksa je pokazala da nisu u visokom procentu i zaštita od zaražavanja. Ne samo vakcine, nego i lijekovi su se pokazali manje efikasnim protiv omikron soja. Najnoviji podaci pokazuju da infekcija omikronom ne vodi stvaranju prirodnog imuniteta, što znači da se više puta možemo zaraziti.
Kada će biti proglašen kraj pandemije
Da li je sad izvesnije kada bi pandemija mogla da se završi?
– Optimistički scenario bi mogao da bude da pandemija prelazi u endemiju, ali prerano je za takvu vrstu prognoza. Tek nas čeka jesen i zimska sezona u kojoj ćemo vidjeti da li je usporavanje virusa nešto što može da se održi ili ćemo imati novi skok oboljevanja. Najveći problem su mutacije. Što se više ljudi zaražava, virus dobija veću šansu da mutira i da se potencijalno pojavi u bržem i zaraznijem soju, koji će i lakše zaobilaziti imunitet stečen vakcinacijom ili prirodnim putem. Zato je bitno da se broj inficiranih drži na minimumu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu