Čikić je svoje svjedočenje započeo riječima da su od Andrijinog rođenja funkcionisali kao zajednica.
– Nikada se nismo razdvajali uprkos tome što imamo veliki stan i svako svoju sobu. Čak i kada neko nešto radi u svojoj sobi, vrata su bila otvorena. Najviše vremena smo provodili u dnevnoj sobi. Andrija je išao u muzičku školu, i mnogo je volio da se druži. Od početka je Andrija ravnopravan član porodice – rekao je Čikić.
Potom je ispričao jednu anegdotu.
– Sjećam se kada mi je Andrija rekao: “Nemoj ništa da planiraš, potreban si mi poslije posla”. To je isto rekao i mojoj supruzi. Pokupio sam ga poslije škole i stali smo na prvu adresu koju je rekao. To je bila prodavnice tehnike. Ja sam sjedio u automobilu, a on je sa majkom otišao u prodavnicu. Stvar koju su kupili, ja nisam vidio, stavili su je u gepek automobila. Potom smo otišli na drugu lokaciju koju je rekao. Bila je to zlatara. Tada je Suzana ostala u automobilu. On je poklone kupio od svog novca. Kada sam mu rekao da ga ne troši na to, on mi je odgovorio: “Hoću da vam pokažem koliko mi znači sve što činite za mene” – rekao je on.
Čikić se prisjetio kobnog 3. maja.
– Kolega mi je na poslu rekao da ima ranjene djece u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Odjednom sam dobio napad panike. Sjeo sam u automobil i krenuo ka školi. Neprekidno sam zvao Andriju, ali ni na kraj pameti mi nije bilo da se njemu nešto dogodilo. Smjenjivanje nade i straha je bilo razorno. Uspio sam da se probijem do drugog ulaza – kaže Čikić.
Otac dječaka bio je u suzama, a onda je rekao da se “potpuno raspao” kada je saznao da je Andrija poginuo.
– Za mene je okolina prestala da postoji. Pomislio sam na trenutak, izgubio sam sina samo da ne izgubim i ženu. Ne smijem da je ostavim samu ni u jednom trenutku – rekao je on.
Kako navodi, uvidom u foto dokumentaciju saznao je da je njegov sin izbjegao prvi metak.
– U trenutku sahrane mi nismo znali kako je Andrija poginuo. Ne bih mogao da živim da nisam vidio foto dokumentaciju. Slike ubijene djece su nešto najstrašnije što sam u životu vidio. Poslije toga sam mislio da ću da puknem od bola. Uvidom u foto dokumentaciju shvatili smo da je Andrija uspio da izbjegne prvi metak koji je završio u njegovoj jakni, međutim, drugi i treći nije – kaže on.
On navodi da je, nakon njihovog povratka u stan, tišina parala uši.
– Nema više zvuka klavira, nemam više s kim da diskutujem koji fotoaparat je bolji i kome da se nadam. Teško mi je da odem na mjesta na kojima je Andrija volio da bude – rekao je on, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu