Odmah po prijavi oko 18.35 da gori višespratnica, na lice mjesta je upućeno pet vatrogasnih vozila i 21 vatrogasac, a u prvoj, navalnoj grupi, nalazili su se Jingling i Kovačević. I brže-bolje su se popeli na 15. sprat.
Vrata su bila otključana i zatvorena, policija je već bila tamo, pokazala im je stan iako su i sami znali, jer je dim već kuljao.
Imamo taktiku da gore nosimo crijeva, i ako postoji hidrant u zgradi da ga iskoristimo. Drugi kolega je isto imao bocu sa maskom i kačio je ta crijeva na hidrant, a Nedeljko je već bio spreman. Dodao sam mu aparat da proba sa njim dok se ne prikopčamo na hidrantsku mrežu. Onda je on ušao sa maskom u stan, ugasio hodnik i taj dio koji je vodio do terase, kako bi mogao da oslobodi put. Kada je vidio šansu da može doći do terase došao je do mene, vidio je da smo zakačili vodu i rekao je “idem po njih” – priča za Blic Aleksandar Jingling koji od 1995. godine radi kao vatrogasac.
Kako objašnjava Aleksandar, kada se prahom gasi požar, ugasi se plamen, ali ostaje jara koja nema takav efekat kao voda, i bude još zagušljivije od samog praha.
– Došao sam do njih i vidio da su se nagnuli preko ograde od terase i pokušavali da uhvate vazduh. Žena je vikala da ne može više da izdrži, da nema vazduha i da se guši. Čovjek je bio smireniji. Onda sam odlučio da prvo nju isčupam napolje. Rekao sam joj, “gospođo stigli smo, staviću vam kapuljaču na glavu da imate kiseonika i izvešću vas napolje” – priča Nedeljko koji pojašnjava da kada nekom u toku akcije stavljate nešto na glavu zna da bude nezgodno.
Nedeljko je izvukao ženu i onda se vratio nazad po njenog muža. Za to vrijeme, Aleksandar je vješto upravljao situacijom, kao vođa vatrogasno spasilačke brigade, jer je najveća odgovornost za svaki ljudski život na njemu.
Na pitanje kolika je opasnost bila po njihove živote, Nedeljko kaže da uvijek ima opasnosti, ali da se u tom trenutku o njoj i ne razmišlja.
– Uvijek postoji opasnost, nikad se ne zna. Mogao je da se “vrati” požar, da me sačeka, to ne može niko da zna. Ne možeš stati i razmišljati, a ljudi su na terasi. Ako si uspio da skineš plamen, onda kreni, vadi, čupaj napolje – priča Nedeljko koji je sa svojom ekipom za sedam minuta stigao na lice mjesta.
Jedan od stanara, prije nego što su oni stigli, pokušao je sa aparatom u zgradi da pomogne, ali nije uspio.
– Stanar je došao sa aparatom, otvorio vrata i kad je dim krenuo na njega zatvorio ih i sišao – kaže Aleksandar.
Možete zamisliti koliko je teško popeti se na 15. sprat, a zamislite tek kada nosite vatrogasnu opremu koja teži između 20 i 30 kilograma. Komplet oprema, sekirica, konopac, zaštitna boca, zaštitna maska, šljem, zaštitno odijelo, posebne čizme…
– Čim smo ušli u vozilo čuli smo da je dvoje ljudi u opasnosti. Žuriš, ne stižeš da razmišljaš, a adrenalin samo “puca”. Stigli smo za sedam minuta, da smo došli tri-četiri minuta kasnije, možda bi plamen došao do terase, a onda ko zna šta bi oni radili.
Najteže je bilo prije pet godina
Obojica su dugo u ovom poslu, višestruko su nagrađivani za hrabrost i požrtvovanje, ali jedna akcija od prije pet godina im je posebno ostala u sjećanju.
– Tada je dvoje ljudi spaseno, ali je žena bila kritično, bez svijesti. Tek kad smo je iznijeli na vazduh prodisala je. Okolnosti su bile teže i komplikovanije jer smo morali da je tražimo po stanu koji gori. Ovdje smo znali da su na terasi – pričaju ovi hrabri vatrogasci.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu