Kako je za Blic rekao Miloš Stanković, koji je zajedno sa još 42 državljana Srbije zaglavljen u Dohi u Kataru, oni već dva-tri dana praktično žive na aerodromu, gdje spavaju na klupama.
Mi kad smo došli na aerodrom u Dohu prije dvije noći, zatekli smo ovde već dvadesetak ljudi. Spavamo na terminalu, na klupama spavamo. Meni će ovo večeras biti treća noć – rekao je.
Prema njegovim riječima, u susret im je izašao “Katar ervejz”, koji im je obezbijedio hranu, piće i ćebad. Međutim, oni za sada nemaju nikakve informacije o tome kada će moći da se vrate u Srbiju.
– Ne dobijamo informacije. Osim od Ambasade, koja je prije tri dana rekla da ćemo dobiti avion i da se čeka dozvola od Srbije da bi taj avion sletio. Imamo dvije grupe koje iz Tajlanda dolaze i još određen broj ljudi iz Australije. Takođe, tu su i ljudi koji rade u Kataru. Oni bi svi trebalo da večeras stignu ovdje, pa da možda sutra poletimo. Imali smo informaciju da će sutra biti let, ali smo saznali da je to ipak greška. Apelujemo na nadležne organe u Srbiji da daju potrebnu dozvolu kako bismo se što prije vratili kući. Samo to nas sprečava da se vratimo nazad – ispričao je Stanković.
Ono što je najveći problem jeste to što se na aerodromu nalaze i hronični bolesnici koji moraju da uzimaju lijekove.
– Ima bolesnih ovdje. Jedan moj prijatelj je astmatičar, a drugi dijabetičar. Oni su u veoma ozbiljnoj situaciji, jer imaju pumpice i insulina za još dva-tri dana – kaže on.
Prema njegovim riječima, od vlade još čekaju odgovor, a rečeno im je samo ono što je saopšteno na pres konferenciji.
– Poručuju nam da se približimo Evropi, a to nije moguće. Ne možemo nigde da letimo, jer nigde nismo u tranzitu, jer nam je krajnja destinacija Srbija, a Srbija je zatvorila granice – zaključio je on.
Situacija na aerodromu u Bangkoku je još dramatičnija. Tamo, kako nam je ispričao Petar Melentijević, više od stotinu srpskih državljana čeka da se vrati u Srbiju.
– Aerodrom u Bangkoku je pun, situacija je haotična, protok ljudi je veliki. Iz ambasade smo dobijali kratke odgovore, utisak je da se radi na našem slučaju, ali da je pomak mali, Crveni krst se zainteresovao i radi na našem slučaju – kaže i dodaje da i oni najviše brinu zbog zdravlja pojedinih ljudi kojima je hitno potrebna medicinska pomoć, poput ljudi sa epilepsijom.
– Izloženi smo stalnom pritisku, vrlo smo umorni, iscrpljeni. Zdravstveno stanje našeg drugara Alekse koji ima epilepsiju je stabilno, ali se brinemo kako ovaj pritisak može uticati na njega. Uspjeli smo nakon ozbiljnog truda da dođemo do lijekova, koji su bili dosta skupi. Mnogo naših ljudi je ovde, ima nas preko sto, ali nismo svi na jednom mjestu. Radimo na tome da se skupimo kako bismo lakše komunicirali. Ovako, u stalnim smo razgovorima koji se praktično sve vrijeme odvijaju, a novih i korisnih informacija nema. Znamo i za jednu porodicu s malim djetetom kojima takođe treba pomoć – rekao je on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu