Bobičasto voće kao što su borovnice, jagode, maline i kupine izuzetno je korisno za naše zdravlje. Jedite šaku bobica za doručak ili kao desert i zadovoljićete potrebu za slatkišima. Istraživanja pokazuju da bobičasto voće donosi brojne benefite, uključujući poboljšanje kognitivnog zdravlja, snižavanje visokog pritiska i pomoć u prevenciji raka, a uz to je idealno za mršavljenje.
Održava zdravlje mozga
Žene koje jedu oko dvije porcije jagoda ili jednu porciju borovnica nedjeljno doživjele su manje mentalnog pada tokom vremena od svojih vršnjaka koji nisu jeli ovo voće tako često, prema studiji sprovedenoj na više od 16.000 žena starijih od 70 godina. Oni sa najvećim unosom bobičastog voća odložili su kognitivni pad za oko dve i po godine.
– Ovaj efekat bi mogao da bude povezan sa antocijanidinima, vrstom flavonoida. Poznato je da ova jedinjenja, koja se nalaze gotovo isključivo u bobičastom voću, prelaze krvno-moždanu barijeru i nalaze se u centrima za učenje i pamćenje mozga – objašnjava autor studije Elizabet Devor, medicinska sestra na odjeljenju za neurologiju u Medicinskom centru Univerziteta Duke.
Mogu da ga jedu i dijabetičari
Bobičasto voće je slatko, ali ne toliko slatko da bi trebalo da ga izbegavaju osobe koje imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
– Naprotiv, zbog vlakana koja sadrži, osobe sa dijabetesom mogu da uključe bobičasto voće u svoju ishranu kao dnevnu porciju voća – kaže dijetetičarka i konsultantka za ishranu Nensi Koperman.
Maline su među najpoželjnijim bobičastim voćem, jer su prepune vlakana. Sadrže 14,6 grama ugljenih hidrata i osam grama vlakana po šolji, kao i kupine, koje imaju 14,4 grama ugljenih hidrata i osam grama vlakana po šolji. Kada je u pitanju prevencija dijabetesa, bobičasto voće je dobrodošlo u ishrani zbog nižeg glikemijskog indeksa i niskog glikemijskog opterećenja.
Smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti
Oni koji jedu najmanje dve porcije bobičastog voća nedeljno imaju 23 odsto manji rizik od razvoja Parkinsonove bolesti od svojih vršnjaka, prema jednoj studiji. Ista studija je pokazala da su muškarci sa najvećim unosom flavonoida iz bobičastog voća smanjili ovaj rizik za 40 odsto.
Štiti srce
Bobičasto voće je bogato flavonoidima, antioksidativnim biljnim jedinjenjima koja su povezana sa manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti. Konzumiranje bobičastog voća pomoglo je u smanjenju nivoa LDL holesterola i sistolnog krvnog pritiska, indeksa tjelesne mase i nivoa šećera u krvi, kao i hronične upale, prema meta-analizi 22 randomizovana, kontrolisana ispitivanja.
Pomaže u mršavljenju
Zbog sadržaja vlakana i vode, bobičasto voće nam daje osećaj sitosti, a niskokalorično je, tako da je odličan izbor za dijetu. Jedna šolja maline ima 64 kalorije, kupine oko 65, borovnice oko 86, a jagode 48 kalorija. Čak i ako ste na dijeti sa veoma niskim sadržajem ugljenih hidrata, kao što je keto dijeta, možete da jedete bobičasto voće u malim količinama. Na primjer, 10 malina ima 2,3 g ugljenih hidrata i 1,2 g vlakana.
Gojazni muškarci u malom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju koji su bili na dijeti sa visokim sadržajem masti, sa oko 25 grama kupina dnevno tokom nedjelju dana, sagorjeli su više masti i značajno poboljšali osjetljivost na insulin od onih u kontrolnoj grupi.
Snižava krvni pritisak
Antocijanini u borovnicama cirkulišu u krvotoku i mogu da poboljšaju stanje krvnih sudova, prema jednoj studiji. Naučnici su otkrili da konzumiranje velike šolje divljih borovnica svaki dan tokom mjesec dana poboljšava dilataciju krvnih sudova, a zauzvrat snižava sistolni krvni pritisak. Dijeta koja sadrži bobičasto voće može da bude posebno korisna za ljude čija je porodična istorija opterećena rizikom od srčanih bolesti (visok krvni pritisak je faktor rizika za srčane bolesti). Hemijska jedinjenja u bobičastom voću djeluju protiv sistemske upale koja može pratiti visok krvni pritisak, pomažući tako opštem zdravlju.
Štiti od raka
Pokazalo se da bobičasto voće pomaže u zaštiti od raka probavnog sistema, dojke, a možda čak i jetre, prostate, pankreasa i pluća, prema jednom pregledu istraživanja. To se objašnjava činjenicom da jedinjenja kao što su antocijanini i flavonoidi u bobičastom voću mogu da smanje upale, zaštite ćelija od oštećenja DNK koje dovodi do raka i zaustave širenje malignih ćelija. Naravno, takođe imajte na umu da mere prevencije raka uglavnom uključuju mnogo šarenog voća i povrća.
Pomaže zdravlju crijeva
Bobičasto voće nije probiotik, ali je bogato prebioticima. To su supstance koje podstiču probiotike u crevima. Zdrav mikrobiom igra ključnu ulogu u imunom sistemu i štiti nas od patogena koji bi nas mogli razboljeti.
Čuva zglobove
Bobičasto voće je bogato vitaminom C, koji može da pomogne u zaštiti od reumatoidnog artritisa. Ovaj vitamin je odličan za zdravlje zglobova ne samo zato što je snažan antioksidans koji štiti od štetnih efekata slobodnih radikala, već i zato što je neophodan za delovanje enzima koji su uključeni u proizvodnju kolagena, piše Živim.hr
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu