Te tri pojave smanjile su primanja zaposlenih u Evropskoj uniji u ovoj godini za oko pet odsto u odnosu na prihode iz 2019. godine, a najlošije su, prema prvom istraživanju Eurostata koje se bavilo učinkom pandemije na primanja, prošli hrvatski građani.
Zaposleni i oni koji se vode kao samozaposleni u Hrvatskoj su ostali ostali bez 10,6 odsto dohotka ostvarenog u prethodnoj godini. Slijede Grci, Francuzi i Kiprani čiji se gubitak kreće više od sedam odsto. Najmanje gubitaka bilježi se u Latviji, Mađarskoj, Danskoj i Švedskoj, s tim što u analizu nisu uključeni gubici koji će nastati zbog drugog talasa pandemije.
Glavnina izgubljenog dohotka zaposlenih radnika posljedica je izostanaka, bilo da se radi o bolovanju, privremenom nedostatku posla ili smanjenom broju radnih sati, piše Večernji list.
Eurostat procjenjuje da se usljed zaključavanja u aprilu broj odsutnih radnika ili smanjenih radnih sati kretao od jednog do 50 procenata u najugroženijim zemljama. U otprilike polovini članica EU udio ljudi koji su radili 80 odsto ili manje sati prelazio je 20 odsto, dok se u ostalih 11 zemalja taj udio kretao između 11 i 20 odsto.
Gubici dohotka iz radnog odnosa odnose se na tri procesa, prvi kada radnici ostaju bez posla ili im se ugovor ne obnavlja; drugo, kada radnici ostaju zaposleni, ali ulaze u privremena otpuštanja, te treću situaciju kada radnici ostaju zaposleni, ali rade samo dio svog uobičajenog radnog vremena.
Polovina zemalja registrovala je više od 50 odsto odsutnih radnika ili u privremenom programu državne podrške u sektoru hrane i smještaja.
Na nivou Evropske unije najveći gubitak dohotka evidentiran je u turizmu i ugostiteljstvu -16,8 odsto, te umjetnosti i zabave -10,9 odsto. Gubici dohotka visoko su koncentrisani u ranjivim podgrupama, pre svega kod mladih, privremeno nezaposlenih i žena. U Hrvatskoj je udio izgubljenog dohotka – 13 odsto – najveći u nižim dohodovnim grupama zaposlenih.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu