Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti je zapravo prvi put postala popularna dvadesetih godina kao tretman za epilepsiju. I dok se i danas koristi u terapiji epilepsije, a sada i dijabetesa tipa 2, takođe je postala veoma zastupljena kao način da se oslobodi viška kilograma, prenosi RTS.
Dr Havijer Gonzales, profesor na Univerzitetu Bat, specijalista za ishranu, proučavao je prednosti i rizike keto dijete.
Šta se jede na keto dijeti
Ketogena dijeta je verzija dijete sa malo ugljenih hidrata i kako u intervjuu za Gardijan objašnjava prof. Gonzales, za doručak se na primJer jede omlet sa sirom. Za ručak bi mogao da bude losos i povrće, ali povrće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, dakle povrće bez skroba, i nešto slično za večeru. Neka vrsta masnog mesa i povrće sa malo skroba – zeleno lisnato povrće, a ne šargarepa i krompir.
Čak i vegetarijanci mogu da praktikuju ketogenu dijetu, mada bi njima to bilo nešto komplikovanije. Njihova ishrana bi se uglavnom svodila na namirnice poput avokada i orašastih plodova. Ali kako napominje profesor, ketogena dijeta s obzirom na potrebne namirnice može biti prilično opterećenje za kućni budžet.
U čemu je tajna ketogene dijete
Očigledno je da ova vrsta ishrane pomaže ljudima sa epilepsijom, što ukazuje na jedan od specifičnih efekata ketogene dijete.
– Dakle, kada ograničimo unos ugljenih hidrata na veoma niske nivoe, onda naše tijelo počinje da sagorijeva masti kao gorivo. A kada je jetra izložena velikim količinama masnih kiselina, ona će neke od tih masnih kiselina pretvoriti u stvari koje se nazivaju ketonska tijela. Kada vidimo visoke nivoe ketonskih tela u krvi koje jetra proizvodi, tehnički smo u ketozi, i to daje ime ketogenoj ishrani. Sada ova ketonska tela mogu da koriste kao gorivo mišići, ali i mozak. I to bi mogao biti jedan od načina na koji utiču na rizik od napada tokom epilepsije“, objašnjava prof. Gonzales.
Ali ova ketonska tela takođe imaju širok spektar drugih efekata u smislu djelovanja kao signalni molekuli, a ne samo kao gorivo, dodaje profesor. Ova ketonska tijela su nešto što smo vjerovatno evoluirali tako da kada prolazimo kroz periode posta, još uvijek možemo da proizvodimo energiju.
Ako ste gladni ili postite, onda je jedan od problema taj što mozgu nedostaje gorivo, jer će mozak uglavnom koristiti glukozu i laktat, koji su veoma slični molekulima ugljenih hidrata. Mozak ne može da koristi masti kao gorivo. Dobra stvar u vezi sa ketonskim tijelima je što mogu da obezbjede alternativno gorivo za mozak kada ograničimo unos ugljenih hidrata.
Da li i druge dijete sa malo ugljenih hidrata pokreću proces ketoze
Druge vrste dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, kao što su Atkinsova ili paleo dijeta, takođe ograničavaju unos ugljenih hidrata do određenog stepena, ali se na druge načine razlikuju od ketogene dijete.
– Ako uzmemo Atkinsovu dijetu kao jedan primer, možda ima malo ugljenih hidrata, ali ima relativno visok nivo proteina. A protein može da spreči ketozu. Jer kada jedemo proteine, dobijamo insulinski odgovor. A to će smanjiti količine masti koje cirkulišu u krvotoku, smanjujući količinu koja je dostupna jetri da ih pretvori u ketonska tela“, napominje dr Gonzales.
Keto dijeta i gubitak težine
Postoji dosta dokaza da, u proseku, ketogena dijeta rezultira gubitkom težine. U proseku, čini se da nije nužno efikasnija od drugih pristupa, ali mnogi tvrde da su izgubili dosta kilograma zahvaljujući ovakvom načinu ishrane.
– Kod keto dijete se može dogoditi nekoliko stvari. Neko može primetiti promenu u potrošnji energije i imati osećaj da jede mnogo više hrane, ali i dalje gubi na težini. Nema dovoljno pouzdanih dokaza za bilo kakve promene u potrošnji energije na ketogenoj ishrani, ali čini se da je gubitak težine više povezan sa manje kalorija koje se unose – navodi profesor.
Uzrok gubitka težine mogu biti i hormonske promene koje se javljaju kod ovakve vrste ishrane. Mada je je možda objašnjenje još jednostavnije, jer ograničavanje bilo koje glavne hranljive materije dovodi do restriktivnog izbora, koji sa druge strane pomaže ljudima da se pridržavaju nižeg ukupnog unosa kalorija.
Takođe treba imati u vidu i psihološke efekte s obzirom na to da hrana koja se jede na keto dijeti nije tipična i ljudi se možda osećaju kao da uopšte ne drže dijetu i mada jedu puno hrane, u stvari jedu manje kalorija.
Mora se imati u vidu i motivacioni faktor, napominje profesor Gonzales, jer jedna od stvari koje se dešavaju u prvih nekoliko dana ketogene dijete je da prilično brzo dolazi do gubitka težine.
– A to zapravo nisu masne naslage i salo koje gubite. To je uglavnom glikogen, koji je uskladišteni oblik ugljenih hidrata. I takođe, vrlo brzo gubite dosta vode, jer se glikogen skladišti sa vodom. Dakle, iako to možda nije stvarni gubitak masti, sama činjenica da ljudi vide na vagi da brzo gube na težini može biti motivacioni faktor, koji im onda pomaže da se toga drže na duži rok, i na kraju vide stvarni gubitak masti.
Neželjeni efekti keto dijete
Profesor Gonzales kaže da postoje neki neželjeni efekti ili bar neki rizici ili potencijalni rizici kojih treba biti svestan. Jedna od najjasnijih je da se kod mnogih često javlja prilično značajno povećanje nivoa LDL ili holesterola lipoproteina niske gustine, koji obično nazivamo loš holesterol, za koji se smatra da izaziva aterosklerozu, koja dovodi do srčanih oboljenja.
Profesor Gonzales i njegov tim je nedavno uradio istraživanje o nekim posledicama ketogene dijete na zdravlje ljudi. Učesnici studije su bili podeljeni u tri grupe. Jedna grupa je trebalo da se pridržava keto dijete, druga da nastavi sa prilično normalnom ishranom, a treća grupa je bila na dijeti koja je imala visoke ukupne količine ugljenih hidrata, ali im je bio ograničen unos šećera. Učesnici su na ovom režimu bili 12 nedelja.
– I ono što smo otkrili je da je ketogena dijeta rezultirala gubitkom težine. Ali neke od posledica su bile povećanje ovog LDL holesterola, takođe izvesne promene u njihovom crevnom mikrobiomu, kao i promene u načinu na koji su reagovali na ugljene hidrate, odnosno, nisu bili u stanju da kontrolišu nivo šećera u krvi tako efikasno nakon ketogene dijete – navodi Gonzales.
Doduše, napominje profesor, verovatno je u pitanju bio kratkoročni efekat i da bi se regulacija nivoa šećera normalizovala prilično brzo kada ponovo uvedu ugljene hidrate u ishranu, mada bi to trebalo dodatno proveriti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu