EU se priprema za potencijalni talas širenja koji bi mogao da uvede čak osam novih članica, uključujući Ukrajinu i šest balkanskih zemalja, u krilo u godinama koje dolaze.
– Nekoliko od ovih zemalja su glavne mete za kampanje ruskog uticaja koje imaju za cilj da oslabe podršku EU i drže ih van bloka — zbog čega EU treba da bude “jasna i uravnotežena” u pogledu toga šta je potrebno da bi se pridružile – rekla je Bun, pa dodala:
– Postoji mnogo dezinformacija i miješanja u ovim zemljama (kandidatima). To je problem. Vladimir Putin, pored svojih teritorijalnih ambicija, takođe, ima za cilj da oslabi Evropsku uniju. To je faktor koji treba da uzmemo u obzir i da se borimo protiv njega.
Ona je rekla da EU treba da “pomogne ovim zemljama da se bore protiv strategije uticaja (ruske) što je više moguće, poštujući njihov suverenitet”.
Njeni komentari dolaze nedjelju dana prije nego što predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen treba da održi svoj godišnji govor o stanju Evropske unije, u kojem se očekuje da će iznijeti detalje o tempu i metodu planiranog proširenja EU.
Dok je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao u govoru da bi EU trebalo da ima za cilj da primi nove članice do 2030. godine, Komisija je drugačije reagovala, rekavši da svako pristupanje ostaje “zasnovano na zaslugama”.
Ali zemlje kandidati, zajedno sa novim članicama EU, upozoravaju da će ostavljanje zemalja u “čekaonici” EU bez jasnog puta ka pristupanju zaista izazvati podjele i obezbijediti put za ulazak Putina.
Jedan visoki diplomata EU je rekao da Putin još od proevropskih protesta na Majdanu u Ukrajini vidi status kandidata za EU kao “svijetleću crvenu metu” za svoje pokušaje da potkopa Brisel i Zapad. Moldavija, mala zemlja stisnuta između Ukrajine i Rumunije, suočila se sa posebno odlučnim naporima Moskve da sruši njenu kandidaturu za pridruživanje EU.
Svako prekomjerno odlaganje ili status drugog reda na putu ka punom pristupanju EU ohrabrilo bi Putina da pokuša da utiče na takve zemlje, rekao je diplomata, koji je kritikovao i prijedlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona za pristupanje EU u više brzina u kojem bi se zemljama odobrile djelimične beneficije prije sticanja punopravnog članstva.
Upitana o takvim kritikama, Bun je rekla da je Makron želio da omogući zemljama kandidatima da definišu svoj odnos sa EU — kao što su neke učinile neprihvatanjem evra ili nepridruživanjem šengenskoj zoni slobodnog putovanja — umjesto da ograniče svoje izbore.
– Ako bi tri zemlje željele da formulišu zajedničku spoljnu politiku, da li mislite da bi se ostale 24 osjećale isključeno? Manje se radi o ideji da imamo građane drugog reda, a više o zadovoljavanju različitih potreba bez ograničavanja ambicije da se učini više – rekla je Bun.
Dok Fon der Lajen priprema svoj govor 13. septembra, a Komisija priprema izvještaje o napretku zemalja kandidata kasnije tokom godine, lobiranje oko pristupanja EU je u punom jeku. Stalni predstavnici EU su prošlog petka ručali sa Fon der Lajen, a razgovaralo se o proširenju i unutrašnjoj reformi.
– Najvažnije je poslati stalnu poruku o mjestu ovih zemalja u EU. Moramo se fokusirati na suštinu. Nadamo se progresivnoj dinamici gdje nema uobičajenog zamora i još uvijek možemo da sprovedemo reforme – rekla je Bun.
I Tanja Fajon za proširenje EU
Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon ocijenila je da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo “punom brzinom” da iskoriste priliku pomenutu na Bledskom strateškom forumu, u vezi sa proširenjem EU do 2030. godine.
Povodom konstatacije predsjednika Evropskog savjeta Šarla Mišela i to da li bi obje strane zaista mogle da budu spremne za proširenje do tog datuma, ona kaže da je njen odgovor na ta pitanja vrlo jasan.
– Prilika je tu i trebalo bi da je iskoristimo punom brzinom. Treba da radimo na pronalaženju dovoljne političke volje na Zapadnom Balkanu za reforme i dovoljne političke volje unutar EU za proširenje – naglasila je ona.
Kako kaže, treba da se fokusiramo na krajnju destinaciju, pritom “ne zanemarujući putovanje”.
– Kad je u pitanju Evropska unija, proširenje EU se nesumnjivo vratilo na dnevni red. Geopolitički pejzaž jasno daje do znanja da nema alternative proširenju EU. Rat u Ukrajini povećao je apetit za proširenjem, a afirmisao je i utisak da je za EU proširenje strateška neophodnost. Jednostavno rečeno sada ili nikada – navela je ona.
Prema riječima Fajonove, to naravno ne znači da će kriterijumi proširenja EU biti odbačeni i da bi Zapadni Balkan mogao da uđe u uniju bez njihovih ispunjena, prenosi Blic.
– To znači da će se više političke pažnje posvetiti regionu i da će se od zemalja Zapadnog Balkana tražiti što brže ispunjenje kriterijuma. Za EU to znači samo posvećenost da reformiše svoj proces donošenja odluka i da se pripremi u institucionalnom i finansijskom smislu EU – navela je ona.