Ona danas ima kćerku Saru sa mužem, a, nažalost, 1999. godine, tokom bombardovanja, izgubila je bebu.
U emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” Lea se prisjetila velike tragedije kada je šesnaestoro njenih kolega stradalo, ona je bila na RTS, upisala se, vratila kući i čula šta se dogodilo.
– To je bilo zaista strašno i sama pomisao na to, evo i dan danas me čini jako anksioznom, neugodno se osjećam. Daj Bože da se nikada više ne ponove takve situacije. Daj Bože da u našoj profesiji ne postoje više takve podjele i da se nikada ne desi neko zlo zbog toga što je neko i nekada nešto ranije i drugačije razmišljao. Nažalost, to se desilo kako se desilo. Ja sam u tom trenutku čekala drugu bebu. Nažalost, izgubila sam tu bebu. Poslije toga sam imala tešku operaciju. Zaista sam jedva ostala živa u tom bombardovanju. Dva puta su se borili za moj život. Preživjela sam. Oporavak je trajao dugo. I ono što mogu da Vam kažem, a da se ne rasplačem, a to je da, ovako i dan danas sebe vidim pod sirenama, kako vodim Saru za ruku, kako znam da mi nije ostalo puno vremena, ali samo pod tim bombama želim da smjestim negdje – pričala je ona.
“Trudnoća nije išla u dobrom smjeru”
Ona se prisjetila i kada je otišla na ginekološku intervenciju.
– Ja sam dva, tri dana prije nego što se desila tragedija na TV Beograd, nažalost primjetila da nešto nije u redu. Intuitivno, a i naravno, s obzirom da sam već Saru rodila, vidjela sam da trudnoća ne ide u nekom dobrom smjeru i saznala sam da ja imam vanmateričnu trudnoću. S obzirom na to da je bilo takvo vrijeme kakvo je bilo, zakazali su mi hiruršku intervenciju za dva dana. Ja sam otišla u RTS, upisala se i čekala tih dva dana da se to odradi na najbezbolniji način – kaže Lea pred kamerama Blic TV.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.