Pjevačica je sada u ispovijesti za Blic govorila o paklu kroz koji je prošla prije nego što je upoznala Bajića.
Mala Cana je nedavno imala moždani udar, a kaže da je to posljedica trauma koje vuče još od djetinjstva.
– Dobila sam prvu terapiju, poslije toga se stanje malo pogoršalo, imala sam defetke na licu, iskrivljena usta… Onda su mi promijenili terapiju koja je urodila plodom, bila sam uporna. To nije bolest koja ima najavu, organizam pamti šta je doživio – rekla je ona, pa se prisjetila noći kada je dobila moždani udar.
– Desilo se sve uveče oko pola 10, gledali smo televiziju, osjetila sam odjednom da mi trne lijeva ruka. Ja pogledam, a ruka mi se skroz iskrivila. Ja kažem Andriji da me boli ruka i da su mi se iskrivili prsti. On je pobjelio kada me je vidio. Otišla mi je strana oka, iskrivila su mi se usta skroz. Ja sam kukavica za ljekare i nisam htjela da idem u bolnicu. Nisam mogla da govorim kako treba, zaplitala sam jezikom. Zamolila sam ga samo da odspavam malo, pa ujutru da idemo kod doktora. Ljekari su kasnije uradili sve neophodne preglede, dali mi terapiju. Rekli su da sam imala sam sreće da mi nisu ostale velike posljedice, jedino imam problem sa koncentracijom, nekada ne znam dokle sam stala – rekla je ona.
“Tada počinje moj životni pakao”
Vrativši se u prošlost, Cana je rekla da problemi u njenom životu nastaju u najranijem djetinjstvu, nakon razvoda roditelja i dolaska maćehe u kuću.
– Djetinjstvo moje, ne bih ga poželjela nikome. Sestra i ja smo bile sjajna djeca, roditelji su se razveli kada smo bile male i tu počinje moj životni pakao. Tata se oženio maltene preko noći i rekao da tu ženu moramo da zovemo “mama”. On je takav čovjek, sve sestre su se poudale i ja sam posljednja ostala u toj kući. Zbog maltretiranja sam otišla iz te kuće. Maltretiranja sam trpila od strane oboje dok sam bila dijete. Više se nikada nisam vratila u tu kuću – dodala je.
Kaže da je od oca trpila i nasilje.
– On nikada nije pio, ali nije imao problem da digne ruku na nas. Dok smo bile male, a čak i kada smo bile velike. Takva je bila njegova strogoća. Na primjer, mi se spremimo da idemo u centar, on nas pusti da se sredimo i onda kaže: E sada idite da operete šminku i u krevet. Ja sam to trpila, zadnja sam ostala. Nije mi dao da budem pjevačica, koreograf, slikar, ništa šta sam ja želela nije dao. Njemu je bio cilj da se udam, i ako odlučim da se razvedem povratka kući nema. Mogu da biram da li skočim u Dunav ili Savu. To je to neko staro shvatanje – prepričavala je jezive detalje pevačica i otkrila u kakvom je danas odnosu sa njim.
– Naš odnos sada ne postoji, ne čujemo se. Razlog je što je tražio da se odjavim sa adrese. Ja sam rekla da nemam gdje da se prijavim, ostaću beskućnik. Nisam htjela da se prijavim kod Andrije zbog njegove djece. Nisam htjela da njegove kćerke pomisle da sam ja neka žena koja je došla tu da ih maltretira ili im uzme kuću. Bilo šta što sam ja kao dijete prošla. Saznala sam za to kada mi je čovjek rekao da ne mogu da registrujem automobil. Saznala sam da imam fiktivnu adresu. Ja sam šest mjeseci bila beskućnik, nisam znala. Pritom smo tada normalno funkcionisali tada, viđali smo se… – otkrila je.
Kaže da su se nakon toga sreli na sahrani.
– Sreli smo se na sahrani kod njegovog rođenog brata, u crkvi smo bili. Nije mi se javio, ni pogledao u mene. Ja sam ga gledala i plakala i dodirnula sam ga kada smo se vraćali sa groblja. Željna sam ga – kroz suze je rekla Cana.
Izgubila bebu
Cana kaže i da prije Andrije nije imala puno veza, a kada je pričala o bebi koju je izgubila ronila je suze.
– Nisam imala u svom životu puno veza, imala sam jednu očajnu, katastrofalnu vezu. Izgubila sam sedam godina života, a najgore mi je bilo što sam izgubila bebu. Nisam znala da sam ostala u drugom stanju, pila sam lijekove koje nije trebalo. Možda bih se borila, ali mi je on rekao da ne vjeruje da sam trudna. Ispao je džukela i bilo mi je jako teško – rekla je pjevačica i dodala:
– Poslije toga sam decenijama bila sama, nisam mogla to da prežalim. Nisam mogla da pjevam rođenja i krštenja, kada mi donesu dijete malo, ja plačem. Kolege neke su znale za to jer kada vidim bebu ja i dan danas plačem. Jer ja bih već imala veliko dijete. Kada sam za to rekla majci, nije mogla da se sastavi. Meni je majka uvijek bila velika podrška i vjetar u leđa mi je davala. Zagrlila me je i rekla da se ne sekiram, da sam mlada. Ja sam je zamolila da mi čuva ultrazvuk, jer ja nemam snage da ga čuvam, a ne bih da ga bacim jer je to moja beba. Ne znam da li ću ikada imati dijete, ne znam šta nosi život. Sada može i vantjelesno da se dobije dijete, ali to dijete na tom snimku je moje dijete i mama to čuva – rekla je ona.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.