Društvo

"SVE OVO PREDUGO TRAJE, UMORNA SAM" Glavna sestra Infektivne klinike opisala borbu s virusom korona

Milka Čehić, glavna medicinska sestra Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Od početka pandemije ona ne zna za predah.

"SVE OVO PREDUGO TRAJE, UMORNA SAM" Glavna sestra Infektivne klinike opisala borbu s virusom korona
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Ne sjeća se kada se istinski odmorila, najvažnije joj je da na Klinici sve funkcioniše besprijekorno. Za sebe se ne boji, odavno je to prevazišla. Više je zabrinuta za svoju porodicu i njihov strah zbog njenog posla, za svoje kolege i pacijente.

– Umorna sam! Apsolutno da, u svakom smislu, jer sve ovo zaista dugo traje. Imali smo na našoj Klinici različita epidemiološka iskustva, ali ovakvih nikada nije bilo. U početku, najteže mi je padala neizvjesnost i malo informacija, borba da osoblje dobije prave informacije o ličnoj zaštiti, da u novim okolnostima radi s istom odgovornošću i da sačuva svoje zdravlje. Bilo je jako teško i naporno, mentalno prije svega, sačuvati taj veliki tim medicinskih sestara i tehničara, učiniti da se osjećaju sigurno, da u svakom trenutku znaju da brinem o njima, da imaju moju bezrezervnu pažnju i brigu za lično zdravlje, pa i zdravlje njihovih porodica.

Pročitajte još

Za sebe se, kaže, ne boji. Više je zabrinuta za svoju porodicu.

– Nekada je njihova briga za mene možda pretjerana, a meni često i komična, pa na neki duhovit način pokušavam da ih rasteretim i otklonim strah i brigu koju sigurno osjećaju.Moja snaga je što imam sreću da radim ono što volim i svaki radni dan je za mene novi izazov. Po prirodi sam borac i neću prestati da se borim za promenu drušvenog statusa profesije medicinskih sestara i tehničara. One nemaju zakonom regulisanu mogućnost obrazovanja i napredovanja u profesiji. Uglavnom se same školuju iz ličnih sredstava, a potom imaju problem da im poslodavac prizna visoko obrazovanje. Ponosna sam na sve sestre i tehničare u Klinici, moje drage kolege, posebno na mlađu generaciju sestara i tehničara. Oni su temelj zdravstvenog sistema. Podnose ogroman teret u redovnim i vanrednim radnim okolnostima, a njihov drušveni status je neprihvatljiv. I za kraj, strah nije smio da prevlada i mislim da su te prve nedjelje epidemije bile odlučujuće u našem daljem radu. Sada je već drugačije. Straha više nema, ali fizički zamor je očigledan, prenosi Žena Blic.