Trampova objava podstakla je zabrinutost u Atini da bi Ujedinjene nacije (UN) i međunarodno pravo stubovi grčke spoljnotrgovinske politike – mogli biti marginalizovani ili oslabljeni. Grčka, zajedno sa još 24 članice EU, ostaje van Odbora za mir, dok će susedna Turska učestvovati u radu tog tela, piše Euraktiv.
Odbor je prvobitno zamišljen kao mehanizam za rješavanje krize na Bliskom istoku, ali je stekao širi značaj kada ga je Tramp predstavio na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, nagoveštavajući da bi mogao postati trajno tijelo. Ta perspektiva izazvala je zabrinutost u evropskim prestonicama da bi UN mogle da budu stavljene u drugi plan.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je nedavno da bi Odbor za mir trebalo da bude ograničen na Gazu, čime je iskazao zabrinutost da neriješeni sporovi u regionu Grčke inače ne bi mogli biti obuhvaćeni njegovom nadležnošću, piše Blic.
Turska i Libija imaju dugotrajne sporove sa Grčkom i Kiprom oko morskih granica u istočnom Sredozemlju. Dok je Grčka ratifikovala Konvenciju UN o pravu mora i redovno se na nju poziva u odgovoru na tvrdnje Ankare, Turska nije potpisnica. Ova politička blokada godinama je otežavala napore da se iskoriste rezerve prirodnog gasa i nafte u Sredozemnom moru.
Međutim, Trampov pristup vođen poslovnim interesima mogao bi da otvori vrata političkom rješenju u regionu – razvoj događaja koji, prema riječima Džordža Cogopoulosa, višeg saradnika Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP), samo je pitanje vremena.
Energetika, životna sredina i transport
– Još nije jasno da li će izgovor biti tzv. Odbor za mir sa proširenim ovlašćenjima ili direktno posredovanje SAD. Ali sigurno će biti predstavljen u skladu sa Trampovom poslovno orijentisanom logikom – rekao je Cogopoulos za Euraktiv.
Ako se američko angažovanje u regionu intenzivira, dodao je Cogopoulos, Ankara će vjerovatno favorizovati model u kojem regionalni akteri “sami rešavaju pitanja, dok Trampova Amerika djeluje kao posrednik”, što bi efikasno stavilo UN na stranu.
Jedan znak rastuće uloge Vašingtona je što su tokom Trampovog drugog mandata američke energetske kompanije “Ševron” i “Ekson mobajl” sklopile sporazume sa svim ključnim regionalnim igračima – Grčkom, Turskom, Kiprom i Libijom.
Grčki i turski zvaničnici sastali su se pre dve nedelje u Atini kako bi razgovarali o pozitivnoj agendi, sa ciljem da se upravlja tenzijama i identifikuju oblasti za saradnju. Lideri zemalja sastaće se 12. februara.
Balansiranje između Evrope i SAD, opozicija kritikuje
Nema naznaka da su odnosi između Micotakisa i Trampa pogoršani, iako se dvojica lidera još nisu lično sastala. Suprotno tome, Tramp se sastao sa turskim predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u septembru.
Micotakisov poziv da se ograniči opseg Odbora za mir izazvao je kritike glavne grčke opozicije.
– Pokušavajući da udovolji Vašingtonu, a istovremeno izbjegne raskid sa evropskim partnerima, premijer se upušta u “opasne balansirajuće činove koji podrivaju dugogodišnje pozicije grčke spoljnotrgovinske politike – rekao je socijalista i evropski poslanik Janis Manijatis za “Euraktiv”.
Manijatis, bivši grčki ministar energetike, naveo je da, s obzirom na trajnu okupaciju Kipra i ponovljene izazove Turske u pogledu suverenih prava, Atina mora da se čvrsto suprotstavi bilo kojoj inicijativi koja potkopava međunarodno pravo. Grčka bi, dodao je, trebalo da preuzme vodeću ulogu u jačanju evropske odbrane i bezbjednosne saradnje kako bi zajednički odgovorila na predstojeće izazove.
Opozicija je takođe optužila vladajuću konzervativnu stranku Nova demokratija da je usvojila logiku “datog saveznika” prema Vašingtonu. Kritičari često ukazuju na američku vojnu bazu u Suda Bej na Kritu – ključnu za projekciju američke moći na Bliskom istoku – čiji je mandat ranije obnavljan godišnje, a pod Micotakisom je postao neograničen.
Diplomatski izvor u Atini rekao je da je Grčka usklađena sa drugim evropskim partnerima koji ovu inicijativu vide kao problematičnu i potencijalno nadređenu međunarodnom pravu. Brisel je dosljedno podržavao Grčku i Kipar, sa međunarodnim pravom kao stubom svoje pozicije, i nastojaće da se uključi Vašington kako bi se ograničio opseg Odbora za mir, dodao je izvor.
– Takođe treba uzeti u obzir ko učestvuje – rekao je diplomata.
Dok se očekivalo učešće Mađarske, odluka Bugarske iznenadila je Brisel, s obzirom na to da zemljom trenutno upravlja prelazna vlada.
– Neko u Sofiji očigledno pokušava da osvoji poene u Vašingtonu – dodao je diplomata.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.