Iako smo prije nekoliko decenija krenuli iz jednopartijskog u višepartijski sistem, čini se da smo se izgubili na pola puta.
Savez nezavisnih socijaldemokrata, Socijaldemokratska partija BiH, Srpska demokratska stranka, Stranka demokratske akcije… Previše, a premalo demokratije. Zvanično, živimo u višepartijskom sistemu, nezvanično, u iskrivljenom jednopartijskom.
Najava održavanja mise u katoličkoj crkvi u Sarajevu u spomen na žrtve Blajburga, odnosno kvislinšku ustašku vojsku NDH, podigla je prašinu u javnosti i ponovo otvorila temu o usponu radikalne desnice u Evropi.
U komunizmu su se političari mnogo bolje dogovarali, niko nije mogao da blokira rad parlamenta, nisu bili surovi kapitalisti koji su mislili samo na profit, ali za razliku od danas, nije bilo opozicije i nije se moglo čuti drugo mišljenje već samo onih koji su na vlasti.
Zamislite koliko nam je loše u ovoj nazovi demokratiji kada na komunističku diktaturu, sve s Golim otokom i Udbom, gledamo nostalgično.
Iz komunizma ne vučemo samo jugonostalgiju, nego i brojne karakteristike političkog života, poput jednomulja, koje su se primile i u višepartijskom sistemu. Istovremeno se izgubila odgovornost prema narodu, a dobili smo više straha i mogućnost bržeg ličnog uspjeha u politici.