Prvi taj kiseonik koji mi je udahnut je bio zbog Marije Dimitrijević i Hitne pomoći. Mene je udarila ta… udarila me je djevojka kolima, parkirala je moj auto na tu pješačku zonu i ja sam stajala na trotoaru… naletio je autobus, zakucao me je za zid, vukao i onda se vratio u rikverc, a ja sam ostala tu da ležim. Prišla je Marija, ona mi je pomogla, jedina. Nas dvije smo sad u kontaktu. Mnogo znači kad vam neko priđe, kad ležite sami i krvavi… dok ona nije prišla ja nisam znala šta da radim. Vidjela sam samo da nemam ruku, sve ostalo… nije mi ništa bilo jasno. Dozvolila mi je da se naslonim na nju. Hitna je došla za dva minuta. Nisu znali da sam to ja, niko nije mogao da me prepozna onako krvavu. A na VMA je sve bilo spremno da ja uđem u salu – ispričala je Dea u emisiji.
Kako je rekla doktori su njene povrede klasifikovali kao ratne.
– Imala sam otkinutu ruku, kontuziju srca i pluća, slomljenu karlicu na dva mjesta, slomljenu kičmu, paralizu obje noge i s desne strane duž cijelog tela taj veliki hematom, pošto me je tako nabio uz zid – navela je hrabra voditeljka.
Imala je ukupno 21 operaciju, ali je iz borbe izašla kao pobkednik.
– Više sam bila u operacionoj sali nego u sobi! …Tri puta su me vraćali iz mrtvih. Dva puta u sobi i jednom u operacionoj sali… Mlađa kaže – ona da je normalna ta ne bi preživjela – rekla je Dea kroz smokeh, pominjući svog vjerenika Mladena Mijatovića.
Dea je bila sigurna da će preživjeti i nije gubila optimizam i snagu.
– Kada je bilo to na tom trotoaru, željela sam da ostanem budna da kažem ono što još imam da kažem nekim ljudima koje stvarno volim. Vidjela sam neke ljude s kojima radim… negdje sam ja sve vrijeme u komunikaciji s njima, bilo mi je teško i njih da iznevjerima, a najiskrenije bilo mi je žao da umrem a da ne kažem mami i Mlađi sve što hoću da im kažem. Nikakve slike mi se nisu vraćale, ali mi je nedostajalo da im kažem nešto što još nisam. Pa sam se onda sjetila i svih prijatelja kojima bi nešto trebalo nešto da kažem. U bolnici nisam bila svjesna svojih povreda i da mogu svake sekunde da umrem. Iako su oni meni to rekli. Nije mi to bilo reklo. Doktor mi je jednom rekao: ‘Dea, slušaj, moraš da nam potpišeš ovo i da nam dozvoliš sve, ti ćeš večeras umrijeti, nemoj da se šališ, ja moram da znam da ja mogu sve da uradim da ti spasim život.’ Ja sam njemu rekla; ‘Šta ti je, nema šanse.’ Ne vjeruješ! Skupljaš neku nadljudsku snagu – objašnjavala je Dea, pa se prisjetila i trenutka kada je prvi put sela, a kasnije i iznova učila da hoda. Tada je, kako kaže, prvi put zaplakala.
– Poslije dva i po mjeseca sam udahnula svjež vazduh. Do tad nisam plakala – otkrila je ona.
Njen kolega Predrag Sarapa jedva se suzdržao da ne zaplače tokom njene iskrene ispovijesti.
(Blic)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu