U Velikoj Britaniji su prvo vakcinisani stariji od 80 godina i medicinski radnici, a danas počinje vakcinacija u Americi i u prvoj kategoriji su isto stariji i zdravstveni radnici.
Doktorka Gligić kaže da ne zna po kojim kriterijumima su to odlučili, piše RTS.
– Meni bi bilo logično da idu od najugroženijih i onih koji mogu da zaustave ovu pandemiju, a to su zdravstveni radnici koji su najviše izloženi i mladi koji su nosioci često virusa, ali bez kliničke slike, pa siju taj virus – rekla je Gligićeva i dodala da su vjerovatno krenuli od najstarijih jer su najosjetljiviji.
Navela je da su uglavnom sve vakcine rađene relativno dugo i da su se u hodu ispravile sve anomalije i greške koje su se pojavile.
– Sve vakcine koje dođu u fazu da se masovno primjenjuju ne bi smjele imati nikakav feler – ističe Gligićeva.
Na pitanje da li je struka požurila, doktorka kaže da su ovo vakcine spremljene na specifičan način, ne na klasičan, kao i da su one išle po brzom postupku.
– One su dizajnirane na papiru i zatim napravljene u laboratoriji i ta ispitivanja su bila obavezna kako na životinjama tako i na ljudima. Nije vršeno ono klasično testiranje da se testiraju razne starosne grupe, da se meri imunitet koji se javlja kog dana, kog dana se gubi. Ove vakcine su, kako ja volim da kažem, brzometno napravljene i iskontrolisane, po mišljenju proizvođača, dovoljno da mogu da dobiju licencu da se primene na ljudima – rekla je Gligićeva.
Koje su razlike među vakcinama
Kada je riječ o razlikama među vakcinama, doktorka kaže da je ruska vakcina “Sputnjik V” napravljena na nosaču, za razliku od “Fajzerove” vakcine koja je napravljena na drugačiji način.
– Te vakcine “Moderna” i “Fajzerova” one su napravljene na taj način da se parče genoma ove sadašnje korone ubacuje u obliku vakcine, a zatim je tako dizajnirana da se unutra iskompletira u provokatora imunog sistema kod ljudi da počne da stvara anititijela i ona stvara antitijela i njena efikasnost je 92 procenata – objasnila je Gligićeva.
Navela je da se kod svake vakcine ispituje imunogenost, netoksičnost i neškodljivost.
– Sigurno su oni ispitali imunogenost i netoksičnost, jer to su brze stvari i to može u svakoj laboratoriji da se uradi u toku mjesec i po ili dva meseca. Međutim, neškodljivost da duge staze nije bilo vremena, ali postoje neka iskustva iz SARS-a i MERS-a da su pratili šta se dešava sa ljudima i oni su mogli da kažu da nema na duge staze nikakvih posljedica od vakcine – dodala je doktorka.
Kada je riječ o kineskoj, ruskoj i Oksfordskoj vakcini, Gligićeva kaže da se one napravljene na “nosaču”.
– Na virusu koji mi, vjerovatno svako od nas je imao u životu. To su bezazleni adeno virusi i takvu bolest koji su oni izazivali, to je neka kijavica. To su virusi koji ne daju nikakve ozbiljne probleme pri ulasku u ljudski organizam, možda nekoliko puta da se nakašljete i riješite sve jednim aspirinom i čajem. Oni su na te bezazlene adeno viruse, a ima ih preko 100, ugradili samo parče sadašnje korone iz cirkulacije, a zna se koji je to dio, koja će provocirati imuni sistem čovjeka da stvori antitijela – objasnila je Gligićeva.
Naglasila je da su sve te vakcine, kineska, ruska i Oksfordska, pravljene na isti način samo što su uzeli različite adeno viruse.
– Rusi su uradili nešto posebno, napravili su prvu vakcinaciju na jednom adeno virusu, a revakcinaciju na drugom virusu što je veoma mudar potez da bi se pojačao imunitet poslije vakcinacije i produžilo dejstvo trajanja imunog statusa organizma koji je vacinisan – naglasila je Gligićeva.
Ukazala je da takve vakcine, pošto nisu napravljene od agensa koji napada, nisu iziskivale onako rigorozne kontrole na životinjama i ljudima.
– Zato ih imamo nakon godinu dana, iako sam ja u prvom nastupu rekla da vakcinu nećemo dobiti ni za 18 meseci. Mislim da će tako i biti – dodala je Gligićeva.
“Potrebno je da napravimo klasičnu vakcinu”
Doktorka Gligić je ranije rekla da se koronavirusa nikada nećemo otarasiti, već da će se pojavljivati u nekoj novoj formi samo u manjim talasima. Navodi da iskustvo u izučavanju ovakvih virusa iz prirode pokazuje da oni s vremena na vrijeme, preskokom bar jedne vrste, izazivaju manje ili veće epidemije, pa i pandemije.
– Mi se nećemo riješiti ovog virusa. Mi sada imamo cilj sa ovim brzometnim vakcinama da zaustavimo pandemiju, a da se za to vrijeme snađemo i napravimo klasične vakcine. Ove vakcine daju imunitet, kako kažu laboratorije Istoka i Zapada, do dvije godine i nama je potrebno, s obzirom da korone imamo u okruženju puno u domaćim i divljim životinjama i one svakog časa mogu da pređu na čovjeka, da napravimo klasičnu vakcinu od virusa koji napada – rekla je Gligićeva.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu