Pričao je o tome koliko je potrebno ljudi da se vakciniše da bi imunizacija bila uspješna i kako ćemo živjeti na ljeto i sljedeće zime.
Profesor Popadić je rekao da se licitira sa nekim brojevima od 60, 70 i 80 odsto kada se govori o kolektivnom imunitetu, piše Kurir.
Međutim, kako je rekao, kada je on učio epidemiologiju, tada je važilo da tek sa 95 odsto neosjetljivih može da se proglasi uspješna imunizacija.
Govoreći o skepsi prema vakcinama, Popadić je rekao da ne zna odakle to potiče i da se razne informacije šire najviše na društvenim mrežama.
Ističe da se stvara nepotrebna buka i da je imunizacija protiv kovida 19 ista kao i imunizacija protiv svake druge bolesti. Razlika je u tome što bi svi trebalo da budu svesniji da je još važnije imunizovati se, jer imamo epidemiju.
Benefiti vakcina
Na pitanje koji su benefiti vakcina, naveo je da se nećemo razbolijevati, da ćemo moći da se vratimo drugim aktivnostima, poslovima i rutinama, da putujemo, da se nećemo plašiti toga da se razbolimo ili da će neko naš da premine od kovida 19.
Profesor Popadić naglašava da su to sve koristi koje daleko prevazilaze potencijalni strah od neželjenih efekata vakcine.
Dodao je i da veoma mali broj ljudi ima neželjene efekte, i da kod ogromnog procenta ljudi ti efekti traju dan ili pola dana, isto kao i kod drugih vakcina.
Kada je riječ o kritikama upućenim farmaceutskim kompanijama, Dušan Popadić ističe da one mnogo više zarađuju na drugim svojim proizvodima nego na vakcinama.
– Vakcina je stigla u našu zemlju i treba iskoristiti tu mogućnost koja se otvorila za imunizaciju i zaštititi sebe i bližnje od bolesti – rekao je Popadić.
Sve vakcine imaju sličnu imunogenost
Kaže da će se on vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna za njega u tom trenutku, ali navodi da nije bitno o kojoj vakcini je riječ, jer sve one imaju sličnu imunogenost i sličnu učestalost neželjenih efekata.
– Nama nikakvog razloga birati jednu, drugu ili treću – dodao je.
Ukazao je i da je čitao dokument engleskog fonda za zdravstveno osiguranje, i da su oni napisali da ako se započne imunizacija “Fajzerovom” ili “oksfordskom” vakcinom, a druga doza ne bude dostupna, da je moguće da se bezbjedno primi i druga vakcina.
Prerano je govoriti koliko će nas dugo vakcina štititi, ali profesor Popadić očekuje da će zaštita trajati godinama, ali ne i doživotno.
Objasnio je da korona virus i influenca nisu slični, i da influenca ima veću sposobnost promjene svog genotipa i antigenske građe.
SZO svake godine prati koje su to promjene i koji su sojevi u opticaju, i onda se na osnovu te procjene formuliše šta od sojeva ulazi u vakcinu i to se mijenja svake godine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu