Iako razloga za paniku nema, poznavanje osnovnih pravila ponašanja može spriječiti neprijatne, pa i opasne situacije.
Promjenjivo vrijeme, kakvo trenutno imamo, može učiniti zmije manje aktivnim tokom hladnijih dana, ali kada otopli i zasija sunce – postaju daleko pokretnije.
– Kada je hladnije one su manje aktivne, a kada je vruće onda više jer im to pogoduje pošto su hladnokrvne životinje. Sada već polako otopljava, a pada i kiša, pa je vrlo moguće da ćemo češće viđati zmije, a i to je normalno kad čovjek posjećuje prirodu – kaže Vladica Stanković za Blic.
Šta ako se susretnete sa zmijom
Ukoliko se susretnete da zmijom treba je zaobići, ali što više ljudi i buke ima životinje, pa i zmije, bježe, navodi sagovornik.
– Znači i zmije bježe, žele da se sklone. One i upozoravaju na neki način, jer ako osjete nešto u blizini krenu da šište da ne bi prilazili ili da ih ne ugrožavate. Mi smo za njih ili predatori ili smo hrana. U ovom slučaju kod nas, pošto nemamo te velike zmije i te udove, mi smo predatori za njih. I one se štite – pojašnjava zmijolovac Vladica.
Kako bi boravak u prirodi, a pogotovo sa djecom, bio što bezbedniji naš sagovornik izdvojio je pet ključnih savjeta kojih bi svako trebalo da se pridržava:
– Krećite se utabanim stazama, izbjegavajte visoku travu, kamenjare i gustiš.
– Nosite štap kojim možete povremeno udarati o tlo – vibracije tjeraju zmije.
– Gledajte gdje stajete, posebno u sjenci i blizu kamenja.
– Ne dirajte zmije – mnogi ljudi ne znaju da razlikuju otrovne od neotrovnih vrsta.
– Sa sobom uvijek nosite antihistaminike – kad god idete u prirodu kod sebe imajte neki lijek za alergiju ne samo zbog zmija, već i brojnih insekata.
Šta ako vas zmija ujede
U slučaju da vas zmija ujede, ne paničite, kaže Vladica, i odmah popijte lijek protiv alergije jer je to prva pomoć u ovom slučaju, dok ne dođete do prve zdravstvene ustanove.
– Ako ujede otrovnica onda se ocrtaju dvije tačkice, ta dva glavna zuba, a kod neotrovnih zmija ujed je nalik ogrebotini. E sad, kod otrovnih zmija sami start mora da bude bez panike, koliko je to moguće, i ide istiskivanje kao kod bubuljice. Ne gubi se vrijeme na paniku, na strah, nego se istiska – ističe zmijolovac.
Nakon što se otrov istisne, u slučaju da je osoba koja je ujedena prilično udaljena od neke zdravstvene ustanove, trebalo bi da se radi, napominje Vladica, podvezivanje.
– Kada se podveže trebalo bi na 10-15 minuta da se popusti da bi ta krv malo cirkulisala, ne unosi se nikakav alkohol, samo voda i šta je još važno, kad ste sami trebate svoju lokaciju nekome reći, jer u slučaju da se desi neki problem, džaba sve primjenite ako niko ne zna vašu tačnu lokaciju, to je nešto što je najvažnije – zaključio je sagovornik.
Do komplikacija najčešće dolazi kod ove grupe ljudi
Zmijolovac napominje i da se komplikacije prilikom ujeda najčešće dešavaju kod slabih, starih osoba koje imaju pridružene bolesti, srčanih bolesnika i alergičnih.
– Komplikacije se najčešće dešavaju kod slabih osoba, starih koji imaju neke pridružene bolesti, srčanih bolesnika. Takođe i kod alergičnih pogotovo onih koji su skloni anafilaktičkim šokovima, zato je važno imati lijek za alergiju kod sebe. Kod odraslih i zdravih se ne dešavaju smrtni slučajevi – objasnio je Vladica.
Pored zmija sada se treba čuvati i stršljenova
Pored zmija, u prirodi se treba čuvati i stršljenova koji su polako počeli da formiraju svoja legla.
– Oni su najaktivniji tamo u avgustu i septembru. Ali sve to zavisi od temperature i vremena, da li je toplo i da li su velike žege i vrućine ili je promenljivo vrijeme, svi insekti se lakše razvijaju, a posebno stršljenovi u tom vremenskom periodu – kaže zmijolovac.
U jednom leglu, priča sagovornik, može biti od 400 do 1.000 jedinki, a sve u zavisnost od toga koliko je jako leglo i da li tu ima dovoljno hrane.
– Uglavnom se hrane nektarima, ali ugrožene su i pčele, pa pčelarima nerijetko uništavaju košnice – navodi on.
Vladica ističe i da je zbog stršljenova takođe neophodno kod sebe imati nekakav lijek protiv alergije.
– U slučaju nekih anafilaktičkih šokova ili gušenja, da bi ljudi mogli da se na taj način bar preventivno zaštite ili dok ne stignu do prve zdravstvene ustanove, poslije se jave kod ljekara i ljekari znaju šta da rade – kaže on, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu