Digitalna Srpska

(VIDEO) Mislima pomjerao kursor na kompjuteru: Mladić koji je prvi pacijent sa ČIPOM U MOZGU igrao šah

Kompanija Ilona Maska"Neuralink" pokazala je svog prvog pacijenta koji ima čip u mozgu kako pomjera kursor na računaru pomoću implantiranog uređaja.

Mladić sa čipom u mozgu
FOTO: NEURALINK/TWITTER/SCREENSHOT

U devetominutnom prenosu uživo na Iksu, Noland Arbo (29) mislima pomjera kursor da igra šah onlajn.

Arbo je paralizovan ispod ramena nakon ronilačke nesreće i dobio je implantat u januaru.

Cilj kompanije je da poveže ljudske mozgove sa računarima kako bi se pomoglo u rješavanju složenih neuroloških stanja.

– Operacija je bila super laka – rekao je Arbo tokom prezentacije.

On je takođe rekao da je koristio moždani implant za igranje video igrice “Civilization VI”.

Neuralink mu je dao sposobnost da to ponovo uradi i igrao je osam sati zaredom.

Međutim, Arbo je rekao da nova tehnologija nije savršena i da su „naišli na neke probleme“. Neuralinkov uređaj, koji je veličine malog novčića, umetnut je u lobanju, sa mikroskopskim žicama koje mogu očitati aktivnost neurona i poslati bežični signal na prijemnu jedinicu.

Kompanija je takođe sprovela ispitivanja na svinjama i tvrdila da majmuni mogu da igraju osnovnu verziju video igre “Pong”.

Neuralink je dobio dozvolu da testira čip na ljudima od strane američke Uprave za hranu i lijekove (FDA) u maju 2023, piše BBC.

Neuralink je jedna od sve većeg broja kompanija i univerzitetskih odjeljenja koji pokušavaju da poboljšaju i na kraju komercijalizuju ovu tehnologiju.

Pročitajte još

Tehnologija pomogla da paralizovan čovek prohoda

Na primjer, “École Polytechnique Fédérale” u Lozani u Švajcarskoj uspješno je omogućila Gert-Jan Oskamu, koji je paralizovan, da hoda samo razmišljajući o pokretima koji su uključeni.

To je postignuto postavljanjem elektronskih implantata na mozak i kičmu koji bežično prenose misli njegovim nogama i stopalima.

Detalji ovog otkrića objavljeni su u časopisu “Nature” prošle godine.

Ljudski mozak ima oko 86 milijardi neurona, nervnih ćelija povezanih sinapsama. Svaki put kada želimo da se krećemo, osjetimo ili razmišljamo, mali električni impuls se generiše i šalje nevjerovatno brzo od jednog neurona do drugog.

Naučnici su razvili uređaje koji mogu da otkriju neke od tih signala – bilo pomoću neinvazivne kapice postavljene na glavu ili žica ugrađenih u sam mozak, piše Blic.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu