Tvrdi da je grad na Vrbasu kao organizator premašio sva očekivanja medicinskih eksperata.
– Tu bih vas malo korigovao; nisam bio neposredni organizator, ali moja grupa je imala veoma značajnu, ako ne i najznačajniju kontribuciju. De fakto, Banjaluka je dobila organizaciju ovog kongresa zahvaljujući lobiranju mog dugogodišnjeg saborca, prof. Dragana Đurića sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, i moje malenkosti, a što su dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, prof. Ranko Škrbić, i njegov prvi saradnik, prof. Miloš Stojiljković, zaslužili i u potpunosti opravdali – kaže Jakovljević za Srpskainfo.
Predstavili su, dodaje, Banjaluku i Republiku Srpsku u najboljem mogućem svjetlu.
– Zbornaja komanda pod mojim rukovodstvom je bila najbrojnija, sa najboljim timskim duhom, a moram da kažem (možda sam subjektivan) i najljepša. Indirektno su nam to priznanje odale i kolege iz Mađarske i Kanade, koje gaje duh rada s mladim ljudima i koji su bili iskreno impresionirani našim nastupom, na prvom mjestu kvalitetom nauke koju smo prezentovali. Tri nagrade koje smo dobili: Jovana Bradić, Jasmina Sretenović i Marko Ravić, to potvrđuju i ulivaju novi elan svim tim mladim ljudima (njih 15 koji su bili tamo) da nastave još jače, brže, bolje – ističe profesor.
“Centri izvrsnosti”
U Kragujevcu, gdje je dr Jakovljević dekan Fakulteta medicinskih nauka, uveliko se grade “Centri izvrsnosti”, za mlade naučnike. To će biti svojevrsni naučni Think tank na Balkanu.
– Ovaj projekat je nakon višegodišnjeg zastoja prošle godine ponovo pokrenut sa mrtve tačke zajedničkim delovanjem Fakulteta, Univerziteta, grada Kragujevca, Ministarstva prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja u koordinaciji Jedinice za upravljanjem projektima u javnom sektoru. Kada se objekat bude završio i opremio, to će biti ako ne najsavremenija, onda jedna od najsavremenijih institucija u regionu u oblasti biomedicinskih istraživanja. Glavno pokretačko gorivo ove institucije su mladi, vrijedni, ambiciozni ljudi, koji su i do sada svoja naučna istraživanja radili na našem fakultetu i Univerzitetu. Institucija u ovakvom obimu će im omogućiti još bolje uslove za rad, a nadamo se da će se time privući još veći broj njihovih kolega, kako iz zemlje Srbije, tako i iz okruženja, a i naših izuzetnih mladih stručnjaka, koji su spremni da se vrate iz inostranstva i svoja naučna istraživanja nastave u Srbiji – kaže dr Jakovljević.
Grad Kragujevac imaće brojne benefite sa “Centrima izvrsnosti”; na izvjesni način pretvara se u naučni centar Balkana.
– Ukoliko ovaj projekat zaživi u punom kapacitetu, Kragujevac će postati sigurno jedan od vodećih, ako ne i vodeći centar u biomedicinskim istraživanjima u širem regionu. Naša pozicija na Šangajskoj listi u posljednje tri godine, kao i veliki broj radova i naučnih istraživanja koje naši nastavnici i saradnici rade, odličan su temelj za nadogradnju i izgradnju jedne stabilne i moćne naučne institucije. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali smatram da ćemo, ukoliko budemo pametni, dugo biti apsolutni lider biomedicinske misli u regionu. Najznačajnija istraživanja će obuhvatiti istraživanja: u oblasti matičnih ćelija, sa razvojem nacionalne državne banke matičnih ćelija, koja će biti prva institucija tog tipa u širem regionu. To je bila i inicijalna kapisla za ovaj projekat, koja je bila interesantna da bude dio kreditnog finansiranja od strane Evropske investicione banke. Ukoliko koncept ove vrste istraživanja bude dobro postavljen, omogućiće celokupnoj instituciji bazičnu samoodrživost. Dalje, tu su veoma jake istraživačke grupe iz oblasti imunoloških istraživanja (jedini do sada akreditovani Centar izvrsnosti od strane našeg Ministarstva prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja), fizioloških i farmaceutskih istraživanja (najmnogobrojnija grupa pod mojim rukovodstvom, koja ima neslućeni ljudski i intelektualni potencijal, na koje sam izuzetno ponosan), farmakoloških istraživanja na čelu sa prof. Jankovićem, izuzetno aktuelnog bioinžinjeringa, koju vodi naš rektor, prof. Filipović, kao i mnogobrojne kolege koje će se baviti bazičnim i kliničkim istraživanjima. Nabrojao sam samo do sada najaktivnije centre, s nadom da će se njihov broj multiplicirati u narednom periodu – priča profesor za Srpskainfo.
Ambiciozni planovi
Kada budu završeni CI najveću korist će imati mladi studenti Fakulteta medicinskih nauka.
– Naši studenti bi od svega trebalo da imaju najveću korist. Mi zbog njih, njihove edukacije, koju će kasnije upotrebiti u svom svakodnevom radu, sve ovo i radimo. Pored toga, još jedan od glavnih motiva je unapređenje zdravstvene zaštite naših građana, koju će sva ova najmodernija istraživanja omogućiti. Uz druge ambiciozne planove koje imamo, a to je na prvom mjestu akreditacija svih naših studijskih programa na engleskom jeziku, privlačenje velikog broja stranih studenata u Kragujevac, maksimalna internacionalizacija i međunarodna saradnja, možemo postati samo bolji. Broj naučnih radova koji objavljumo svake godine je blizu 200, u prošloj godini je bio rekordnih 214. Planiramo da ovaj broj dalje uvećavamo održavanjem dosadašnjih aktvinosti na još višem nivou, ali i maksimalnom stimulisanju naših nastavnika i saradnika da aplikuje za sve vrste domaćih i međunarodnih projekata. Fakultet će u ovoj godini oformiti posebnu organizacionu jedinicu, koja će biti svojevrsni servis nastavnicima u ovim aplikacijama. Naravno, u striktnoj koordinaciji s Kancelarijom za međunarodne projekte Univerziteta u Kragujevcu. Pored toga, planiramo da sav taj izuzetni intelektualni potencijal pokušamo da valorizujemo i na tržištu, aplikacijom za projekte s privredom i farmaceutskom industrijom na prvom mjestu – dodaje on.
Profesor smatra da će se popraviti mjesto FMN na Šangajskoj listi.
– Bitno je održati sa na ovom nivou, jer je i ovo gdje smo sada veliki uspjeh. Ukoliko ostvarimo samo dio naših ambicioznih planova, siguran sam da ćemo popraviti svoju poziciju. Po sistemu: “think global, do it local” and “think big”. Uvijek treba stremiti nečem još boljem i nedostižnijem. Mi se trudimo da svake godine uradimo nešto novo, čime povećavamo interesovanje za naš fakultet; u ovom momentu se kod nas realizuje 13 studijskih programa, tako da smo zapravo jedan univerzitet u malom. S obzirom da su sve medicinske nauke veoma interesantne za svršene maturante, kao i za naše svršene studente, u posljednje vrijeme imamo i zajedničke programe na nivou Univerziteta. Svi vole i hoće da rade s nama, jer znaju da će imati poštenog i pouzdanog partnera. I ove godine je u planu akreditacija jednog programa na nivou Univerziteta, kao i još jednog master programa, koji će, po meni, biti veoma atraktivni. Ali, o tom po tom. Da ne odajem sve male tajne velikih majstora – kaže Jakovljević.
Doktorske studije
Ogroman je interes i za postdiplomske i doktorske studije, na koje dolaze zainteresovani iz čitavog regiona.
– Poslije kratke pauze, od 2018/19. godine je ponovo veliko interesovanje za naše doktorske studije, tako da nam je kapacitet popunjen. Pored toga, od 2018. godine smo razvili tri izuzetno atraktivna master programa, kao i zajednički program doktorskih studija sa Ekonomskim fakultetom iz oblasti menadžmenta u sistemu zdravstvene zaštite. Možemo slobodno reći da su poslediplomske studije brend broj. jedan našeg fakulteta. Ono što raduje je sve veće interesovanje za naše doktorske studije u inostranstvu, tako da ćemo vrlo brzo dopuniti akreditaciju za sprovođenje ovih programa i na engelskom jeziku – najavio je on.
Jakovljević je među rijetkim dekanima u Srbiji koji na to mjesto nije došao po partijskoj liniji, već po znanju i organizacionim sposobnostima.
– Univerzitet je još uvijek sfera društva koja je prilično nezavisna od dnevne politike. U tom smislu je i postupak izbora dekana i rektora takav da je u najvećoj mjeri prepušten kolektivu. Na žalost, često se dešava da se ta tekovina koju zovemo autonomijom univerziteta zloupotrebljava i koristi za neki bezrazložni oportunizam. Autonomija znači autonomiju stručnog i intelektualnog djelovanja i, što da ne, konstruktivnog kriticizma. Moje lično mišljenje je da državni univerzitet treba da bude striktno usklađen sa svojim osnivačem, a to je Vlada, koja mu omogućava postojanje, i da je krajnje neodgovorno da pojedinci koriste neku svoju trenutnu rukovodeću poziciju na Univerzitetu da štite svoje štetno djelovanje, pozivajući se na autonomiju Univerziteta. Tanka je linija između autonomije i anarhije i samo veliki majstori našeg zanata znaju kako da je ne pređu ni u jednom momentu. Ono što mogu da kažem na osnovu sada troipogodišnjeg iskustva komunikacije s resornim ministarstvom, da je ona bila perfektna i da je ono imalo sluha za sve naše ideje, kao i da smo nailazili na podršku. Nije bitno samo imati dobru ideju, nego je znati i prezentovati, kao i da to ima ko da čuje. U našem slučaju, mislim da je sve ispunjeno – kaže dr Vladimir Jakovljević na kraju razgovora za Srpskainfo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu