U njegovoj kompaniji Meta razmatra se napuštanje evropskog tržišta ukoliko nova kompanija više ne bude mogla da razmjenjuje podatke evropskih korisnika sa SAD.
Živimo li u Matriksu i hoćemo li u budućnosti biti vlasnici sopstvenih života, ili ćemo biti u vlasništvu pojedinih kompanija? Odgovore na ova pitanja daju Ana Toskić iz Yucoma i Goran Kunadić, IT stručnjak.
Presuda Evropskog suda pravde iz 2020. godine kojom je tzv. “Štit privatnosti”, odnosno mehanizam prenosa ličnih podataka Evropljana u Ameriku, proglašen nezakonitim je postala sporna.
– Taj Štit privatnosti je za kompanije iz SAD bio mehanizam, na osnovu kojeg su kompanije mogle da uvoze podatke iz Evropske Unije. Ono što EU traži od svih zemalja u koje se mogu izvoziti podaci, jeste da se obezbjedi adekvatna zaštita i jednak nivo zaštite kao što je to u EU – ističe Ana Toskić iz Yucoma.
Fejsbuk i dalje ima mehanizam na osnovu kojeg može da izvozi podatke (standardne ugovorne klauzule). To podrazumijeva ugovor između Fejsbuka iz SAD i Fejsbuka iz Irske (gdje je kompanijino evropsko sjedište), a tim ugovorom se defivišu različita pitanja i mjere zaštite podataka.
Irski nadzorni organ za zaštitu podataka sada razmatra da li su te standardne ugovorne klauzule dovoljno jak mehanizam zaštite, i zahtijevaju da postoji kontrola koja će zabraniti trećim stranama uvid u te podatke.
Upravo zbog toga, Mark Zakerberg “prijeti” i na neki način vrši pritisak da ukoliko se onemogući da se koriste te ugovorne klauzule, on želi da povuče Fejsbuk i druge servise iz Evrope. To bi na kraju značilo da Fejsbuknema pravo da iznosi podatke korisnika. Naravno, očekuje se da Fejsbuk neće zaista napustiti Evropu, već želi da iztvrši određeni pritisak.
– Ukoliko prihvatamo da učestvujemo i da se nađemo na Instagramu i Fejsbuku, onda prihvatamo i njihove uslove – kaže Goran Kunadić, IT stručnjak.
Ono čega korisnici moraju da budu svjesni, jeste da Fejsbuk, Instagram i druge kompanije zarađuju na našim podacima koje im mi dobrovoljno dajemo, čim kliknemo na taster “AGREE” (slažem se) u uslovima korišćenja, piše B92.
Upravo ovdje se može pronaći i rješenje čitavog ovog problema. Da li smo imali dovoljno informacija kada smo pristajali na uslove koje su nam ponudile društvene mreže? Tu na scenu stupa evropski pravni okvir, koji obavezuje kompanije koje raspolažu našim podacima da nas adekvatno informišu, između odstalog, i o tome kome će ustupati naše poodatke.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu