Objašnjavaju ovo stručnjaci koji sve češće primjećuju „onlajn galamu“ kojom iskazuju nezadovoljstvo, a koja uglavnom ostaje na društvenim mrežama.
Društvene mreže postale su mjesto na kome svi mogu da izraze svoje mišljenje, organizuju akcije, proteste, ankete, što je, tvrde stručnjaci pozitivno. Međutim, naglašavaju da je negativno to što neko misli da je ostavljanjem komentara, ili klikom, „završio posao“.
Prisjetimo se studentskih protesta kada su studenti na društvenim mrežama organizoveli proteste kako bi iskazali nezadovoljstvo što radovi na domu kasne. Hiljade lajkova i komentara bilo je na tom događaju, dok se na licu mjesta pojavilo samo njih nekoliko.
Sličan slučaj je i sa mnogim prolitičarima koji na internetu imaju mnogo pratilaca i podrške, dok na izboru nisu prikupili dovoljno potpisa ni da se kandiduju.
Klik nije dovoljan
Stručnjaci objašnjavaju da se to dešava upravo jer ljudi misle da je samo dovoljno lajkovati i komentarisati, a ništa ne preduzeti.
Komentarisanjem na Internetu se stvara privid aktivizma, jer je on rijetko praćen stvarnim aktivizmom na terenu. U svakom slučaju, značaj društvenih mreža u izražavanju nezadovoljstva je naučno dokazana. Tačnije, niti u jednoj zemlji nije dokazano da su društveni mediji odigrali presudnu ulogu u aktivizmu, nego su služili kao kanal komunikacije, što se moglo postići i SMS-om, telefonom – objašnjava komunikolog Borislav Vukojević.
Upitan da prokomentariše šta bi bilo s aktuelnim protestima u Srbiji, koji su na neki način i organizovani na Tviteru, govori da društvene mreže jesu bitne, ali nikako presudne.
– Ne bi bilo manje ljudi na ulicama; postoje drugi načini organizacije. Društvene mreže pomažu, ali nisu presudne – rekao je on.
Udaljeni i zatvoreni
Da nas je interenet odvojio od stvarnosti saglasan je i politikolog Darko Kuzmanović.
– Društvene mreže su dovele ne samo do pasivnosti ljudi u političkom nego i u društvenom smislu uopšte. Ljudi su generalno postali mnogo udaljeniji i zatvoreni u virtuelnu stvarnost u kojoj postoji ambijent onakav kakav oni priželjkuju, pri čemu se gubi kontakt sa realnošću – smatra Kuzmanović.
Dodaje da, ako na konto toga dodamo rijalitije i našu totalno neperspektivnu i nekompetentnu političku scenu, sumorna slika postaje još potpunija.
– U nekim razvijenijim i demokratskijim društvima akcije na društvenim mrežama bi zasigurno dovele i do reakcije, ali trenutno, budući da se ne nalazimo na tom nivou institucionalne i demokratske razvijenosti, takva vrsta aktivizma veoma je nezahvalna – navodi on, dodajući da prostor za napredak svakako postoji.
Ima i prednosti
Smatra da bi ideje koje će se promovisati u virtuelnoj sferi morale biti zdrave, drugačije i dijametralno suprotne od postojećih koje su totalno zastarile i pokazale se isključivo kao društveno destruktivne.
Navodi da društvene mreže imaju svoje prednosti u smislu lakše homogenizacije i efikasnosti organizovanja. Međutim, interesantno je da se mogućnosti društvenih mreža ni približno ne koriste, a pokazatelj da su se neke ranije revolucije pokazale kao uspješnije dokaz je koliko smo kao društvo izgubili korak sa vremenom.
– Upravo gubljenje koraka s modernim tokovima, neizvjesnost, širenje straha od strane divljih portala putem lažnih vijesti, politička nepismenost većinskog dijela stanovništva uslovljavaju sistemsko propadanje države i društva u cjelini – objašnjava Kuzmanović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu