Tako je kroz projekat USAID-a “Dijaspora invest” za manje od dvije godine uspostavljena saradnja i pružena podrška za 54 kompanije osnovane investicijama iz dijaspore, a nedavno je otvoren i novi javni poziv za dodjelu grantova. Za sredstva mogu konkurisati preduzeća sa statusom društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva, koja posluju kraće od tri godine i u vlasničkoj strukturi imaju najmanje 25 odsto vlasništva člana dijaspore ili dokazivu poslovnu vezu sa članom dijasporske zajednice.
Projekat podržava i Privredna komora RS.
Radojko Stanković, jedan od osnivača preduzeća “MRD” iz Čelinca, koje se bavi proizvodnjom mašinskih dijelova, investirao je iz dijaspore, a život i boravak u Njemačkoj ga nisu spriječili da pokrene posao u RS.
Stekli smo povjerenje kupaca i želimo da se profilišemo kao kompanija koja radi na maloserijskoj i pojedinačnoj proizvodnji. Imamo savremenu opremu visokog kvaliteta, a nedavno smo nabavili i nove mašine – kaže Stanković.
Dodaje da će USAID-ov projekat “Dijaspora invest” podržati njegovo preduzeće sufinansiranjem nabavke mašina i edukacijom radnika.
– Izuzetno je važno za kompaniju koja raste da usavršava kadar i da izgradi jezgro tima, koji može da iznese i najkompleksnije zadatke – kaže Stanković.
Sistem koji štedi struju
Podršku USAID-ovog projekta “Dijaspora invest” prošle godine je dobilo i preduzeće “Master inženjering” iz Banjaluke u koje je kapital i iskustvo stečeno u Srbiji uložio Predrag Stegić i sa Branislavom Babićem pokrenuo kompaniju.
Fokus “Master inženjeringa” je automatizacija u oblasti industrije i regulacije motornih pogona i nudi rješenja frekventne regulacije koji štede energiju, štite motore, doprinose sigurnosti i obezbjeđuju lakše pokretanje motora.
– Laički rečeno, obezbjeđujemo da motor dobije onoliko struje koliko mu je potrebno, a ne koliko motor hoće. Svaki kilovat koji je potrošen, a nije morao biti potrošen, plaća se dva puta – jednom kroz višak potrošene energije, a drugi put kroz održavanje i kvarenje mašine. Želimo ponuditi ljudima manje kvarova, manje održavanja i manje zastoja u proizvodnji – rekao je Babić.
“Master inženjering” će u sklopu podrške koju su dobili putem USAID-ovog projekta “Dijaspora invest” nabaviti rezervne regulatore i omogućiti da u slučaju kvarova može brzo obezbijediti zamjenu za vreme popravke.
Podrška USAID-a će obezbijediti uštede i efikasniju uslugu i drugim korisnicima kao što su “Ekonomik grupa” iz Srebrenice,”Oktopus” iz Lopara, “Šiteks” iz Šamca, te nekoliko preduzeća u prijedorskoj regiji među kojima su “FANA Arifagić”, “SB laser” i “Agroplus”.
“Agroplus” je investicijom iz dijaspore pokrenula Enisa Larson, koja živi i radi u Švedskoj, a saradnja s agronomom Draganom Zorićem traje koliko i postojanje ovog preduzeća. Njihovu inicijativu prepoznao je i menadžment USAID-ovog projekta “Dijaspora invest” kroz koji je obezbijeđena tehnička podrška za ostvarivanje napretka u poslovanju.
– Način na koji smo se povezali i dobro iskustvo koje već imamo prava je poruka i drugim investitorima. Nadam se da će prijedorske jabuke naći put do naših kupaca širom BiH – poručuje Zorić.
Povratak realnim problemima
Pozitivne priče iz preduzeća pokazuju da dijaspora predstavlja veliki potencijal za razvoj lokalne privrede, a podrška USAID-a kroz projekat “Dijaspora invest” obezbjeđuje nastavak širenja, investicije i otvaranje novih radnih mjesta.
Sa tim su saglasni i ekonomisti, koji smatraju da je dijaspora veliki, a potcijenjen resusrs za ekonomski razvoj i privredni rast. Ekonomista Zoran Pavlović ocjenjuje da je projekat “Dijaspora invest” hvale vrijedan poduhvat, koji, kakao kaže, “vraća USAID ka realnim problemima u BiH”.
– Ovaj konkretan projekat bi trebalo da bude stalna i svakodnevna aktivnost naše diplomatsko-konzularne mreže ali to njima “niko nije dao u zadatak”, tako da je zaista dobro da je USAID daje podsticaj da se povezuju naši tek pokrenuti biznisi sa tržistima i znanjima iz svijeta putem naše dijapore – kaže Pavlović.
On je naglasio da je značaj dijaspore veoma potcijenjen. Dobrih primjera, dodaje, ima uglavnom na lokalu, i oni su izuzeci koji potvrđuju pravilo da vlasti u BiH zanemaruju potencijale dijaspore.
– Dobar primer je saradnja dijaspore iz Švajcarske sa opštinom Lopare i gradom Bijeljina. Na njih bi se valjalo ugledati – zaključuje Pavlović.
Pavlović: Svih 13 vlada ne radi ništa
– Ekonomijom i neophodnim ekonomskim razvojnim merama i projektima ne bavi se nijedna vlada u BiH, ni na jednom nivou, a imamo ih podsjećam, 13, od deset kantonalnih vlada do Saveta ministara BiH – kaže Zoran Pavlović.
Ocjenjuje da upravo zato projekte koje provode strani donatori treba snažno podržati.
– Kada se uzme u obzir nizak ekonomski nivo u BiH, nezaposlenost i odlazak radnika, svaki, makar i mali projekat koji podstiče povratak naših ljudi iz dijaspore, kako bi oni zajedno sa rodbinom i prijateljima ovdje pokretali poslove, doslovno je zlata vrijedan – zaključuje on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu