(VIDEO, FOTO) Milioni za ekološke i energetske projekte: Denis Stevanović otkriva planove Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Srpske

Jedan javni poziv se odnosi na zaštitu životne sredine, a drugi na energetsku efikasnost.

– Kada pričamo o prvom javnom pozivu, on je u ukupnom iznosu od 1,8 miliona KM i ima dvije potkategorije. Prva je upravljanje ambalažnim otpadom, a druga je zaštita voda. To je javni poziv koji je posebno zanimljiv i atraktivan našim lokalnim komunalnim preduzećima i lokalnim zajednicama. I da kažem da je to neka dugogodišnja praksa, kroz taj javni poziv komunalna preduzeća i lokalne zajednice, ali i poneka privatna preduzeća, ostvaruju pravo na određena bespovratna grant sredstva, koja moraju uložiti u oblasti za koju apliciraju, odnosno u oblast upravljanja ambalažnim otpadom ili u oblast zaštite voda i na taj način fond ostvaruje zaista dobru saradnju sa lokalnim zajednicama.

I mogu reći da je Fond upravo kroz te javne pozive postao zaista pouzdan partner svim lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj.

Kada pričamo o drugom pozivu, on je vezan za energetsku efikasnost, a odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno predstavlja direktnu podršku privredi, gdje će ta preduzeća, ukoliko u svojim i na svojim objektima provode određene mjere energetske efikasnosti, moći aplicirati kod Fonda i ostvariti pravo na 45 ili čak do 50.000 KM. Riječ o klasičnim mjerama energetske efikasnosti, ukoliko radi vanjsku izolaciju, osavremenjavanje sistema grijanja i hlađenja, unutrašnju rekonstrukciju poda i stropa kao i krova ili ukoliko gradi fotonaponske elektrane za vlastitu potrošnju – rekao je Denis Stevanović u intervjuu za Srpskainfo.

Kakav interes očekujete za taj javni poziv?

Imali smo ranije slične projekte. Fond čitav niz godina raspisuje javni poziv za zaštitu životne sredine, a u posljednjih dvije ili tri godine je atraktivan i ovaj za energetsku efikasnost. Zainteresovanost je uvijek ogromna i iz privrednih subjekata ili lokalnih zajednica su zvali i raspitivali se za taj javni poziv, neki od načelnika opština su i dolazili kod mene i razgovarali smo kakve su mogućnosti da oni apliciraju za te projekte. Tako da zaista očekujem i da pozivi budu uspješni i ogromno interesovanje.

Ove godine preuzeli dužnost direktora. Možete nam reći kakvo stanje ste zatekli u Fondu? Da li je bilo puno projekata o kojima ste trebali preuzeti brigu?

Preuzeo sam dužnost prije neka četiri meseca. Želim reći da je moj prethodnik, Srđan Todorović, od Fonda napravio respektabilnu instituciju, dobro pozicioniranu instituciju i obzirom da je riječ o čovjeku čiji sam bio dugogodišnji saradnik i bili smo prijatelji – pored profesionalne osjećam i moralnu odgovornost da Fond vodim putem koji je on započeo, odnosno, to je definitivno put uspjeha.

Što se tiče i same organizacije Fonda i u kakvom je stanju mogu reći da sam zaista zadovoljan. Radi se puno projekata i ostvarena je saradnja sa puno subjekata, kako domaćih, tako i međunarodnih i vjerujem da ću uspjeti i u narednom periodu da to sve nastavim, ali naravno da ću i kroz svoje djelovanje i svoj rad unijeti neke novine i imam ideje za neke nove projekte, a možda i po pitanju same organizacione strukture Fonda da ću neke svoje ideje da realizujem.

Između ostalog, fond donosi rješenja o plaćanju naknade za posebne kategorije otpada. Kako to funkcioniše u praksi i da li uvoznici redovno izmiruju svoje obaveze?

Tako je. Fond je na osnovu svojih ovlaštenja i zakonskih akata donosi ta rješenja u praksi to funkcioniše na način da Fond prvo detektuje obveznike, zatim u komunikaciji s njima izdajemo im rješenja.

Obveznici plaćaju naknade koje su izdate na rješenja koja su opet vezana za određene polugodišnje izveštaje. U praksi, kao i u svim oblastima, imamo one obveznike koji svoje obaveze redovno izmiruju i sa kojima nema problema, ali imamo i one obveznike koji na neki način izbjegavaju svoju obavezu pa neke moramo uputiti ka inspektoratu Republike Srpske, a ima onih koji su svoje obaveze priznali, ali ih nisu izmirili. Njih upućujemo ka Poreskoj upravi, odnosno ka prinudnoj naplati, ali želim reći da je to oblast koju u narednom periodu zajedno svi trebamo urediti.

Mislim da je osnovno što treba svi da znaju da je Fond sve prikupljene naknade vraća ili će vratiti u datom trenutku na teren upravo tim obveznicima. Mislim da na aktivnosti Fonda u tom pogledu treba gledati afirmativno. Danas nam plaćate neku obavezu, ali sutra ste u mogućnosti da kroz neki projekat ostvarite pravo na dosta značajnija sredstva i da realizujete nešto što je vezano ili za zaštitu životne sredine ili za energetsku efikasnost.

Ono što građane vjerovatno zanima, kada su u pitanju te posebne kategorije otpada, šta mogu da rade sa tim otpadom na primjer mobilnim telefonima ili automobilskim gumama…

To je tek oblast u kojoj treba dosta raditi. Fond je svjestan i svoje uloge i odgovornosti. Znamo šta nam je propisano zakonom i šta trebamo raditi. Trenutno su ti kapaciteti mali i nedovoljni.

Mi u Republici Srpskoj imamo tek nekoliko reciklažnih dvorišta u lokalnim zajednicama i nekoliko privatnih pravnih lica koji vrše tretman, odnosno vrše upravljanje tim posebnim kategorijama otpada. Ono što nas očekuje u narednom periodu je da Fond raspiše javni poziv za izbor sakupljača, odnosno nekoga ko će upravljati tom vrstom otpada. Naravno, tu će moći biti prava lica koja ispunjavaju sve uslove koji nisu ni malo jednostavni, ali oni bi trebali, jedno ili više lica, da upravljaju tim posebnim kategorijama otpada na području Republike Srpske na način da i građani mogu odložiti taj otpad kod njih, a da i oni imaju sve potrebne dozvole koje podrazumijevaju i upravljanje i tretman ili eventualno izvoz tih vrsta otpada.

Zaista jedna složena oblast, ali mi se polako pripremamo i očekujemo da ćemo u narednom periodu imati značajnije rezultate u toj oblasti.

Već imamo neka preduzeća koja mogu da sakupljaju takav otpad, gdje građani mogu saznati koja su to preduzeća, kome se mogu obratiti?

Tako je, ima nekoliko preduzeća koja radi sa tim vrstama otpada. Evo, i službenici Fonda su na usluzi našim građanima i mogu i kod nas saznati koja su to preduzeća.

Energetska efikasnost je tema koja se sve češće javlja posljednjih par godina. Kakvo je kod nas stanje u toj oblasti? Da li nam predstoji mnogo posla?

Energetska efikasnost je zaista nešto što je atraktivno u posljednje dvije ili tri godine. I ogromna je zainteresovanost javnosti kako fizičkih, tako i pravnih lica za projekte energetske efikasnosti. I to je oblast u kojoj Republika Srpska i svi mi zajedno možemo i moramo napredovati. Fond je za sada dao značajan doprinos kroz svoje projekte iz oblasti energetske efikasnosti.

Fond je imao više javnih poziva i za pravna, ali i za fizička lica. Ali svi zajedno trebamo raditi više da bi doveli stanje energetske efikasnosti na zadovoljavajući nivo što sada trenutno nije i ima puno prostora za napredak, pogotovo na starim objektima, dok je pri izgradnji novih objekta ta situacija zadovoljavajuća i tu se primjenjuje i pridržava svih mjera energetske efikasnosti.

S obzirom na političku situaciju, malo su se zakomplikovali odnosi sa Evropskom unijom. Kakva je situacija sa evropskim fondovima u ovoj oblasti? Možemo li očekivati u budućnosti neka sredstva od njih?

Fond je prije svega finansijska institucija i mi prikupljamo određene naknade i te naknade usmjeravamo na teren i takva je situacija i sa naknadama vezanim za energetsku efikasnost. Očekujemo da sam proces tranzicije i obzirom da je Bosna i Hercegovina potpisnik određenih dokumenata, kao i što ima obaveze na osnovu dokumenata, kao što je Zelena agenda za Zapadni Balkan i slično, i očekujemo da prikupljanje tih naknada omogući veća sredstva i da možemo više projekata iz energetske efikasnosti realizovati, ali sam taj proces vjerujem da bi trebao da otvori mogućnost pristupa određenim evropskim fondovima.

Da li je to zapravo uloga Fonda u ovoj energetskoj tranziciji koja nam prestoji ili ima još nešto?

Pa dobro, to je više da kažem političko pitanje nego tehničko Fond one obaveze koje nama pripadnu će sigurno ispuniti i realizovati u zadovoljavajućem kapacitetu.

Koliko smo spremni za energetsku tranziciju?

Mislim da imamo dovoljno kadrova iz te oblasti, ali kažem više je to političko pitanje i ne bih sad iz uloge direktora fonda da ulazim u neka pitanja koja nisu u mojoj naležnosti.

Mislila sam više na svijest građana, vlasnika preduzeća…

To je nešto što trebamo isto tako dosta raditi. Mislim da se polako budi svijest građana i kada je u pitanju zaštita životne sredine i energetske efikasnosti, ali mislim da bismo sistemskim mjerama mogli da radimo dosta u toj oblasti.

Na primjer ja sam po zanimanju diplomiran inženjer saobraćaja, pa onda su nas učili ako djecu od predškolskog uzrasta budemo učili pravilima ponašanja u saobraćaju, onda ćemo imati generaciju vozača za ne znam 15 ili 16 godina koja će se pridržavati svih pravila. E tako bi i ovdje mogao biti način da učimo djecu, da možda uvedimo i neki predmet u osnovno obrazovanje ili osnovno i srednje obrazovanje u kome će se izučavati sve ono što je korisno za zaštitu životne sredine.

Lično, nisam za neke represivne mjere, one su nešto što ostaje kao zadnja varijanta. Mislim da edukacijom možemo dosta tuga postići i Fond kroz svoj stalni javni poziv čak i sufinansira dosta projekata, takozvanih malih projekata koji se odnose na datu oblasti.

Jeste li vi zadovoljni stanjem životne sredine kod nas i brizi ljudi?

Pa lično nisam i želim da tu stanje popravljamo.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine jedno od najaktuelnijih pitanja poslednjih nekoliko godina je Trgovska gora. Da li je to završena priča? Šta se dešava?

To je još jedno pitanje koje je izašlo iz struke i postalo i političko, što je i logično i Fond tu prati instrukcije Vlade Republike Srpske i našeg resornog Ministarstva, a djelovanjem kroz jedno međuentitetsko tijelo smo apsolutno upućeni u situaciju.

Što se tiče samih aktivnosti Fonda, mi smo finansirali neke aktivnosti nevladinog sektora sa područja Novog Grada koje se odnose na taj problem.

Kakvu saradnju imate sa nevladinim sektorom. Pomenuli ste vladine institucije i lokalne vlasti da imate dobru saradnju. Šta je sa nevladinim sektorom?

Imamo zaista lijepu saradnju obzirom da Fond svake godine ima stalni javni poziv koji se odnosi na sufinansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, a usmjeren je većinski prema nevladinom sektoru. Tako da kroz sve ove godine Fond je razvio dobru saradnju sa mnogo nevladinih organizacija, udruženja građana i slično.

Rekli ste da ćete se potruditi da uvedete neke novine u sam rad Fonda. Da li predstoje neke aktivnosti koje do sada nisu provođene?

Predstoje. Ove godine prvi put idemo u realizaciju jednog novog projekta koji se zove Akcija zajednice za zelenu tranziciju u Bosni i Hercegovini. Riječ je o tome da ćemo u 4 lokalne zajednice Milići, Čajniče, Sokolac i Doboj renovirati 4 ZEV-a na način da je učešće Fonda 25%, 25% učešće lokalne zajednice, a 50% učešće ZEV-a dok je njemački GIZ pružio potrebnu tehničku podršku, odnosno izradu projektne dokumentacije za te projekte. To je nešto novo u što Fond kreće.

Zalagaću se da u narednom periodu imamo više tih projekata zato što su posebno atraktivni ljudima koji žive u zajednicama etažnih vlasnika, a posebno volim ove projekte gdje ima više subjekata koji učestvuju, u ovom slučaju 4 subjekta.