Većini ljudi je potrebno između 10 i 20 minuta da zaspu, ali neki „srećnici“ utonu u san čim im glava dotakne jastuk. Iako to može djelovati kao prednost, stručnjaci upozoravaju da veoma brzo uspavljivanje zapravo može biti znak da organizmu hronično nedostaje sna.
Zašto je prebrzo uspavljivanje loš znak?
Brzo uspavljivanje nije uvijek pokazatelj dobrog zdravlja.
– Iako može djelovati idealno, ako redovno zaspite za samo nekoliko minuta, to može biti znak da vašem telu ozbiljno nedostaje sna i da se zapravo bori da ostane budno – ističe Omar El-Gohari, farmaceut .
Prema njegovim riječima, zdravoj odrasloj osobi obično je potrebno između 10 i 20 minuta da zaspi.
– Ako redovno zaspite gotovo trenutno, to može značiti da ne spavate dovoljno kvalitetno, čak i ako provodite dovoljno sati u krevetu – dodaje El-Gohari.
Drugim riječima, vaše tijelo može biti hronično uskraćeno za san i toliko iscrpljeno da vas praktično tjera da zaspite čim se opustite.
Šta čini dobar noćni san?
Kvalitet sna ne zavisi samo od broja sati provedenih u krevetu. Većini odraslih osoba potrebno je između sedam i devet sati sna tokom noći, ali ni to ne garantuje kvalitetan odmor.
Američka Nacionalna fondacija za san (NSF) izdvaja četiri ključna pokazatelja kvaliteta sna:
efikasnost spavanja – odnos vremena provedenog u snu i vremena provedenog u krevetu
latencija spavanja – vreme potrebno da se zaspi
broj buđenja tokom noći
vrijeme provedeno budnim nakon uspavljivanja
Povezanost sa poremećajima spavanja
U nekim slučajevima, veoma brzo uspavljivanje može biti povezano sa poremećajima spavanja.
Jedan od njih je opstruktivna apneja u snu, čest poremećaj kod kojeg disanje tokom spavanja povremeno prestaje i ponovo počinje. To može izazvati glasno hrkanje, gušenje, dahtanje i česta buđenja tokom noći.
Omar El-Gohari navodi i sindrom nemirnih nogu, koji remeti san i doprinosi umoru, kao i naravno rjeđe stanje – narkolepsiju.
Narkolepsija je poremećaj u kojem mozak ima poteškoće da reguliše ciklus spavanja i budnosti, što dovodi do izražene dnevne pospanosti i veoma brzog uspavljivanja.
Kada bi trebalo da se zabrinete?
Dugi radni sati, večernje korišćenje ekrana, stres i neredovan raspored spavanja mogu doprineti hroničnom nedostatku sna.
– Brzo uspavljivanje može biti znak da vaše telo funkcioniše na rezervama, umesto da radi optimalno – upozorava El-Gohari.
Ako povremeno zaspite veoma brzo nakon napornog dana, to uglavnom nije razlog za brigu. Međutim, ako se to događa redovno i praćeno je simptomima poput dnevnog umora, problema sa koncentracijom, razdražljivosti, glavobolja, problema sa pamćenjem ili preterane potrebe za kofeinom, trebalo bi da se obratite ljekaru.
– San bi trebalo da vas odmori i pripremi za novi dan, a ne da imate osećaj da stalno pokušavate da nadoknadite propušteni odmor – zaključuje El-Gohari, prenosi Kurir.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.