Banjaluka

NA FAKULTETIMA JE SABLASNO Banjalučki profesori ne vide uskoro rješenje za mali broj studenata na Univerzitetu

Na banjalučkom Univerzitetu lani je upisano najmanje studenata, a profesori mahom smatraju da do jeseni nije moguće ništa uraditi da se ta situacija poboljša.

NA FAKULTETIMA JE SABLASNO Banjalučki profesori ne vide uskoro rješenje za mali broj studenata na Univerzitetu
Foto: Siniša Pašalić/ RAS Srbija

Možda je tek sada postalo vidljivo, ali na pad nataliteta, iseljavanje stanovništva i kao posledicu smanjenje broja učenika i studenata, davno smo upozoravali, podsjećaju predavači na Univerzitetu, i ne možemo očekivati da se sada stanje promeni „preko noći“.

Na Univerzitetu u Banjaluci prošle godine planirano je ukupno 2.500 mesta za brucoše, ali pravi šamar cijelom društvu usledio je poslije prvog roka kada se upisalo tek hiljadu mladih.

Ova prilično neprijatna i „sablasna“ situacija na fakultetima, kako je vidi profesor Filološkog fakulteta Duško Pevulja, trenutno je najvažniji problem u Srpskoj.

Činjenica da je lani upisano najmanje studenata do sada je zabrinjavajuća, a na to je svakako još uticalo i nekontrolisano osnivanje privatnih fakulteta gdje se do diploma dolazilo lakše, po nekad i prečicom, i koji u kvalitativnom smislu nisu mogli da konkurišu državnim fakultetima. To je donijelo golemu korist onima koje su te fakultete osnovali i ja im čestitam na tome, ali je društvu učinjena nemerljiva šteta- naglašava on.

Ffoto S PASALIC

U ovakvom vrednosnom sistemu društva, ističe profesor Pevulja, u kome se ispostavilo da znanje, čestitost, posvećenost nisu na nekoj ceni, da se do društvenih pozicija, zaposlenja, privilegija i statusa dolazi „političkom podobnošću i raznoraznim prečicama, ponekada i sumnjivim rabotama“, logično je što se jedan broj svršenih srednjoškolaca ni ne odlučuje da upiše studije i nastavi obrazovanje.

– Do iduće akademske godine nije moguće ništa raditi. Ovo je dugoročan proces koji se nije desio juče, sada smo samo dobili rezultate nečega što se dešava već dvadesetak godina i na šta nismo dovoljno obraćali pažnju. Tako ni oporavak društva i promena „krvne slike“ Univerziteta ne može da dođe za godineu, dvije, već za deceniju ako pokažemo svijest da nam je to važno- upozorava on.

Sa posljedicama „nemara, neodgovornosti i odustva bilo kakve strategije“ posebno se suočavamo na nastavničkim fakultetima, upozorava Pevulja, gdje se već dvadeset godina upisuje znatno više studenata nego što je društvu bilo potrebno i o tome se nije vodilo računa.

Mada su sa Univerziteta i iz resornog ministarstva skoro istakli kako je potrebno uraditi racionalizaciju studijskih programa, vidjeti ima li onih koji više nisu potrebni, Pevulja smatra da je važno da opstanu svi studijski programi.

– Važno je da u Banjaluci imamo program Francuski jezik i književnost, Italijanski jezik, to je legitimacija jedne sredine. Najlakše je redukovati studijske programe, ali šta smo time postigli, priznali smo kapitulaciju, tako da ne bih bio u koži onima koji treba da nađu neka rješenja kojih ja ne vidim na pomolu, pogotovo u našem društvu koje nema samosvijesti o ključnim problemima i koje je preokupirano marginalnim stvarima – zaključuje on.

Beznađe

Država je trebala da analizira situaciju i krene sa mjerama oporavka mnogo, mnogo ranije, ističe i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Gordana Đurić. Moguće je napraviti rezultate, znamo i za zemlje koje su bile potonule, pa su se uzdigle, samo je pitanje spremnosti, dodaje ona.

– Reproduktivno stanovništvo odavno odlazi, ne samo sada, i sa tim su se društvo i univerziteti trebali suočiti mnogo ranije. Meni je isto predavati jednom ili pedeset studenata, sa jednakim žarom se tome čovek posveti. Ali ono što primećujem, a o čemu se ne razgovara dovoljno jeste jedno prilično beznađe kod mladih. To je mnogo veći problem i to me obeshrabruje. Sadašnje generacije neće da studiraju, jer imate potpuno nova zanimanja, oni na internetu nešto nauče da rade i zaposle se. Univerzitet je tu odgovoran što nije ponudio savremene profile, nismo pratili razvoj tehnike i tehnologije u tom smislu, mi još imamo neke stepene iz devedesetih godina i to je veliki problem- ističe Đurićeva.

Dodaje da je za razvoj Poljoprivrednog fakulteta neophodno poboljšati nastavne programe kroz uvođenje terenske nastave, rada studenata u laboratorijama i uključivanjem u istraživački rad, veću aktivnosti u praktičnoj nastavi, te da je prioritet stvoriti nove studijske programe kao što su Opšta poljoprivreda i Stočarstvo.

Strani studenti

Jasno nam je svima da je iz godine u godinu manja populacija u školama i da će se to odraziti na fakultete, ali to ne oslobađa fakultete i univerzitete odgovornosti za rad, kako da proces demografskih kretanja uspore ili bar da te posledice budu što manje negativne za celo društvo, ističe dekan Ekonomskog fakulteta i bivši rektor banjalučkog univerziteta Stanko Stanić, koji navodi i mjere za povećanje broja mladih na visokoškolsim ustanovama.

– Pored marketinških mjera, postoji mogućnosti i da se otvaraju studijski programi na engleskom jeziku, što već neki fakulteti i rade, kako bi se privukao veći broj stranih studenata da se ovde školuju – govori Stanć, podsećajući da na Ekonomskom fakultetu već ima studijski program na engleskom jeziku, ali i da planiraju još novina.

Jedna od njih je i evenutalno snižavanje cijene školarine za privlačenje stranih studenata, dok se za našu omladinu radi na osavremenjavanju studijskih programa.

– Novina je što smo lane prvi put imali propisanu obaveznu studentsku praksu za studente četvrte godine, a sada radimo na tome da takav pristup proširimo i na treću godinu, da studenta što više približimo tržištu rada, da ih osposobimo da se odmah po dobijanju diplome uključe u radni proces u preduzećima i ustanovama, a što je vjerovatno do sada bio najveći nedostatak programa pojedinih fakulteta- naglasio je Stanić.

Podsjetimo, na nedavno održanoj sjednici Senata Univerziteta dogovoreno je da se kvote za upis studenata za jesen planiraju realno, na osnovu broja upisanih brucoša u ovoj akademskoj godini, kao i da se aktivnije promovišu fakulteti i studijski programi. Iz rektorata je poručeno da je na velikom broju fakulteta u toku proces relicenciranja i modernizacije programa, kao i da se do upisa naredne generacije očekuje da ti procesi budu završeni.

PARADOKS

– Kada bismo htjeli da budemo cinični, mogli bismo reći i da smo mi tek u ovoj situaciji, kada nemamo više studenata počeli da primenjujemo bolonjski sistem jer je jedan od njenih osnovnih postulata rad sa malim grupama. Mi ćemo, nažalost, izgleda ostati poslednji bolonjci i vrlo striktno se toga primjenjivati pošto je na svm našim fakultetima broj studenata dramatično smanjen. To je obeshrabrujuće za nas koji tamo radimo, a još više obeshrabruje što ne vidimo nikakvu izlaznu strategiju i neke preduzete korake koji bi u potencijalnom vremenu u budućnosti, tu situaciju učinili nešto boljom – poručuje profesor Duško Pevulja.

 

Scroll Up