Kako bi konačno stali na put dilemi “jesti ili ne ugljene hidrate”, Blic Žena je porazgovarala sa nutricionistom, a ona je otkrila veoma važne podatke.
Nema dobrih i loših ugljenih hidrata, ali je istina da su nam neki potrebni u manjim, a neki u većim količinama. Slično tome, kao što nema loših ugljenih hidrata, ima namirnica koje ih nose. Pritom mislim na industrijsku hranu i to slatkiše i grickalice bogate šećerima. Naime, šećer u keksu i šećer u jabuci mogu biti isti, i zato sam rekla da nema loših ugljenih hidrata. Ali, šećer u jabuci ide uz vitamine, minerale i dijetna vlakna (koja su takođe ugljeni hidrati), a šećera u keksu ne samo što ima mnogo više nego u voću, već ide uz veliku količinu zasićenih i trans masti. U tome je razlika – objašnjava dijetetičar-nutricionista Tanja Olajdžija.
Savremeni trendovi u ishrani uglavnom forsiraju ograničavanje ugljenih hidrata na veoma male ili čak i gotovo beznačajne količine, a nutricionista ističe da ovo može biti opravdano isključivo u slučaju kada je neko obolio od dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije. Ipak, i tada treba imati na umu da je prije svega potrebno drastično smanjiti zastupljenost prostih šećera u ishrani.
– Istina je da je tendencija u nutricionizmu proteklih par godina smanjenje ugljenih hidrata i popularizacija raznih LC, LCHF, keto, paleo i sličnih dijeta, a sve iz razloga porasta oboljelih od dijabetesa tipa 2 i sve češće pojave insulinske rezistencije (što je uvod u dijabetes). Smanjenje unosa ugljenih hidrata jeste opravdano u ovim slučajevima, ali ono što treba srezati jesu prosti šećeri. To znači svaku vrstu industrijskih proizvoda koji sadrže saharozu, ali i maltozu (maltodekstroza), dekstrozu, fruktozu… a na prvom mjestu treba izbjegavati glukozno-fruktozni sirup – upozorava sagovornica.
Ugljeni hidrati, iako okarakterisani kao “zlo”, zapravo imaju i svoju dobru stranu i obavezan su dio svake balansirane, zdrave ishrane. No, naravno – treba voditi računa o tome kakve ugljenje hidrate biramo.
– Složene ugljene hidrate – skrob (kao glavni izvor energije) i vlakna želimo da zadržimo u svojoj ishrani, kako oni čine neizostavan dio pravilne, balansirane ishrane. Namirnice koje se preporučuju kao dobar izvor ovih ugljenih hidrata jesu cijelo zrno žitarica i pseudožitarica (proso, heljda, ovas, spelta, kinoa, integralni pirinač…) i proizvodi izrađeni od njih. Najbolji izvor vlakana jesu svježe povrće i voće – kaže ova nutricionistkinja.
Ukoliko to već nije slučaj, a riješili ste da svoju ishranu obogatite voćem i povrćem, imajte na umu da je kora dragocjen izvor vlakana, pa je nemojte olako odstraniti, ali samo ako je plod koji konzumirate organskog porijekla.
– Ukoliko ste sigurni da nije hemijski tretirano, dobro ga je jesti sa korom kad god je to moguće, kako je kora najbogatija vlaknima, a i neposredno ispod nje nalazi se koncentracija vrijednih mikronutrijenata koje nerijetko skinemo ljuštenjem. Ako niste u mogućnosti da nabavite organske proizvode, onda je ljuštenje neophodno, ali neka odstranjeni sloj bude što je moguće tanji upravo da bismo sačuvali mineralne materije i hidrosolubilne vitamine kojima svježe voće i povrće obiluju – zaključuje Olajdžija.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu