Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

Šta donosi Reformska agenda dva: Smanjenje poreza na rad i dugova u zdravstvu, ali TO NIJE SVE

Društvo
Autor:

foto Vlada RS

Odlučni koraci u pravcu smanjenja poreskog opterećenja rada, kako bi podstakli konkurentnost i omogućili povećanje plata, izrada javno dostupnih registra javnih preduzeća sa svim ažurnim informacijama, uključujući stanje duga, hitni koraci kako bi se zaustavio rast neizmirenih obaveza u zdravstvenom sektoru i ostvarila finansijska stabilnost…

U slučaju FBiH, smanjiće se ukupna stopa doprinosa, dok će Republika Srpska smanjiti fiskalno, ekonomski i socijalno neopravdana parafiskalna davanja. Izdaci za plate u javnom sektoru će se ograničiti, a radiće se na boljem i pravičnijem usmjeravanju socijalnih transfera.

Zajedno sa Svjetskom bankom, oba entiteta će završiti popis svih obaveza svojih zdravstvenih ustanova. Uspostaviće modele za rješavanje tih obaveza i mehanizama kako bi se spriječilo nagomilavanje novih zaostalih dugovanja.

To su samo neki od koraka na koje se vlasti u BiH obavezuju u novom dokumentu “Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019-2022. godina”, poznatom i kao Reformska agenda dva, a koji je danas usvojila i Vlada RS.

Kako je saopšteno iz Vlade, politike Srpske definisane u ovom dokumentu u potpunosti su usaglašene sa Programom rada Vlade RS za ovaj period, te sa Programom ekonomskih reformi RS 2019-2021. godine, a na mnogim od mjera predviđenih u novoj agendi se već i radi.

– One će biti osnova i za izradu Programa ekonomskih reformi RS za period 2020-2022. godina – navode iz Vlade, dodajući da je novi dokument nastavak reformskih procesa definisanih kroz zajedničku Reformsku agendu za period 2015-2018.

– U 2015. godini, BiH je započela sa provođenjem ambiciozne Reformske agende, s ciljem ponovnog pokretanja ekonomskog rasta, te stvaranja radnih mjesta i prilika. Tokom ovog procesa donesene su neke važne i često bolne odluke, poput odluka o stvaranju fleksibilnijeg tržišta rada, održivog penzijskog sistema, zdravog finansijskog sektora i bolje infrastrukture. Trebalo je vremena da ovi napori pokažu rezultate, s tim da su se određeni ekonomski indikatori nesumnjivo poboljšali, dok je trenutna makroekonomska situacija prilično pozitivna.

Ipak, jasno je da većina građana tek treba osjetiti efekte poboljšanja, te da je potrebno učiniti još mnogo toga u kontekstu podrške nedovoljno velikom i jakom privatnom sektoru u zemlji. Vrijeme ističe, a lista izazova je i dalje dugačka – navodi se, između ostalog, u ovom dokumentu.

Ključne reformske politike u novom dokumentu su podjeljene u četiri oblasti – održiv i ubrzan ekonomski rast, reforma javnih preduzeća, reforma zdravstvenog sektora, reforma obrazovnog sistema i tržišta rada, te digitalna transformacija.

Vlasti se, između ostalog, tako obavezuju i da će u naredne tri godine obezbjediti podsticaje i posebne programe finansiranja preduzetničkog kapitala i preduzetništva mladih, da će podsticati digitalnu transformaciju zemlje, započeti reformu obrazovnog sistema s ciljem bolje povezanosti sa tržištem rada, kao i da će uvesti jedinstven minimalni nivo naknada i zaštite za vrijeme porodiljskog odsustva u cijeloj BiH.

Osim toga, planirano je i da će nakon završetka dubinske analize telekoma, FBiH preduzeti naredne korake ka poboljšanju njihovog poslovanja, te razmotriti sve modele restruktuiranja, dok će Srpska završiti restrukturiranje svojih Željeznica.

Ovaj Dokument je pripremljen u saradnji sa Delegacijom EU u BiH, te uz podršku Ambasade Velike Britanije.

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.
Možete da nas pratite i na Facebook stranici

IZDVAJAMO