Na deponiji, među otpadom koji svi bacamo… on traži život. Da preživi. Da nahrani svoje. Da se ne preda. Ovo nije samo priča o siromaštvu. Ovo je vapaj jednog djeteta kojeg je svijet zaboravio. Ali mi nećemo. Danas pričamo njegovu istinu ovako je humanitarac iz Vranja Marko Nikolić započeo priču o Duletu i Anđeli, hrabroj dječici iz Titela, koje život nije mazio, ali im je usadio snagu i dostojanstvo koje ne mogu da se nauče iz knjige.
Dule je dječak koji ne ide kući poslije škole da napiše domaći zadatak već pravo ide na deponiju. Mali, sav blatnjav, sa ranjenim rukama, kopa po đubrištu da bi pronašao parče gvožđa, komad lima, drvo…Ne da bi kupio igračku. Ne da bi kupio čokoladu, već da bi prehranio baku, sebe i stariju sestru Anđelu.
– Velike su vrućine, ali šta da radim. Moram da zaradim za život – svoju priču započinje ovaj hrabar dječak.
Nema oca. Majka ga je ostavila kad je imao samo pet godina.
– Ja ne znam ko je moj tata. Moja mama me je ostavila na autobuskoj stanici kada sam imao pet godina.
Od tog dana, sve je postalo borba. Život ovog dječaka je težak.
Dok su bili na deponiji, Marko ga je upitao šta radi tu, a mališan mu je rekao da skuplja gvožđe, lim i drva.
On, sestrica Anđela i baka žive u trošnom objektu bez struje i kreveta. Kada u kojoj se kupaju se nalazi u dvorištu, a tu ujedno i peru veš. Ali ni hladnoća, ni glad nisu mu oduzeli ono što mnogi u udobnosti zaborave – veru u obrazovanje, nadu u bolje sutra.
– Idem u školu i šesti sam razred. Trudim se da budem dobar đak – kaže ovaj hrabri dječak.
Njegova baka, koja im je zamijenila sve što nemaju, svakim dahom se bori za njih, a ističe da su bez električne energije gotovo deceniju.
– Struju nemamo već deset godina. Sve dajem za mog unuka i unuku da ih koliko-toliko izvedem na put – navodi.
Tuga koja se ne zaboravlja iz njegovih riječi izbija kao rana koja stalno krvari.
– Mnogo sam plakao i bilo mi je mnogo teško kad me je mama ostavila na autobuskoj stanici – kaže mali lav sa suzama u očima.
Anđela, sestra, tiha snaga porodice, naučila je da se ne žali. Njena borba je da Dule uz nju oseti koliko-toliko toplinu koju su im odrasli uskratili.
– Navikli smo na ovakav život i trudim se da moj mlađi brat pored mene ima sve.
I danas, dok mnogi ne znaju šta će od viška, on ne zna kako da preživi. Ovo dijete ne smije ostati nečujno. Jer njegova borba je glas koji nas sve treba da probudi, prenosi Telegraf.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.