Vuković je naveo da je BiH prošle godine u odnosu na 2022. godinu u izvozu izgubila milijardu KM, dok je upoređujući sa 2019. godinom izvoz veći za šest milijardi KM.
– Ovaj pad od jedne milijarde KM je samo između 2022. i 2023. godine. Uvoz je jednako pao, kao što je pao izvoz i to je refleksija globalnih kretanja – rekao je Vuković na godišnjoj konferenciji za novinare Spoljnotrgovinske komore BiH.
On je dodao da se svaki ekonomski potres na tržištu EU ogleda i na tržište BiH, navodeći da je BiH u tom smislu stabilna o čemu govori i pad uvoza u prethodnoj godini.
Vuković je rekao da je Spoljnotrgovinska komora u proteklih pet godina obradila više od 300.000 zahtjeva privredne zajednice kojoj je isporučeno oko 20.000 različitih usluga, dok je Parlamentarnoj skupštini BiH i Savjetu ministara dostavljeno više od 70 inicijativa za poboljšanje poslovnog ambijenta u BiH.
– Poslovna zajednica u BiH prepoznata je i kao tima koji treba da kaže svoj glas kada je u pitanju pregovaranje BiH i EU – istakao je Vuković, navodeći da se 70 odsto roba izvozi na evropsko tržište.
Vuković je rekao da je novi izazov za Spoljnotrgovinsku komoru Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, koji funkcioniše na način da zemlja izvoznik robe nastale na takozvanoj “prljavoj energiji” porez plaća zemlji u koju izvozi.
– Ukoliko uđete u taj sistem, porez ostaje u BiH, ulazi u posebne fondove iz kojih se finansiraju obnovljivi izvori energije – pojasnio je Vuković.
Potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH Zdravko Marinković rekao je da elektro-mašinska i drvna industrija predstavljaju okosnicu izvoza u BiH sa oko 50 odsto ukupnog izvoza.
Marinković je naglasio da ove dvije industrijske grane zajedno u ukupnom izvozu učestvuju sa 8.652 milijardi KM.
– Jasno je da je riječ o motorima razvoja i izvoza iz BiH. Na ove dvije industrijske grane zasniva se ukupna proizvodnja i uslužnih djelatnosti koje prate ovaj posao – rekao je Marinković.
Kada je riječ o metalskoj industriji, Marinković je istakao da je zabilježen blagi deficit, ali da to nije strašno kada se ima u vidu da u ovoj industriji ima nekoliko podsektora koji su u prošloj godini zabilježili ekscesne situacije.
– Riječ je o industriji aluminijuma i čelika – pojasnio je Marinković i dodao da je izvoz u ovim sektorima uglavnom naslonjen na zemlje EU, te da su uslovi u zemlje u koje se izvozi diktirali situaciju.
Marinković je naveo da je autoindustrija u prošloj godini imala 618 miliona KM izvoza, te da je namjenska industrija u prošloj godini bilježila rast iako bilježi suficit u poslovanju.
On je istakao da je metalski sektor od 2014. godine uduplao izvoz.
– Tada smo imali oko tri milijarde KM izvoza, a danas imamo oko sedam milijardi KM – rekao je Marinković.
Prema njegovim riječima, više od 70 odsto proizvodnje u ovoj grani izvozi se u EU, što govori o dobrim standardima u domaćim kompanijama.
Govoreći o drvnoj industriji, Marinković je naveo da je to jedina grana privrede BiH koja konstantno bilježi suficit u izvozu.
Slaviša Ćeranić iz Sektora za makroekonomski sistem Spoljnotrgovinske komore BiH rekao je da su i sektor hemije i plastike, kao i poljoprivredno-prehrambeni sektor ključni za privredu BiH.
On je naveo da je u odnosu na 2019. godinu sektor plastike porastao za oko 60 odsto i da je izvoz ovog sektora bio 808 miliona KM, dok je sektor hemije u istom periodu porastao za oko 20 do 25 odsto, što čini izvoz od 1,15 milijardi KM.
Ćeranić je ukazao da je u BiH iskoristivost poljoprivrednog zemljišta ispod 20 odsto.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu