Poslije šest sati, najlonke su upile jedinstveni miris svake osobe.
Kao što ste možda primijetili, komarci ne napadaju sve ljude podjednako.
Naučnici su znali da štetočine privlače ljude različitom brzinom, ali su se trudili da objasne šta neke ljude čini “magnetima za komarce”, dok drugi prolaze bez ujeda, piše “Scientific American”.
U novom radu objavljenom 18. oktobra u časopisu “Cell”, istraživači sugerišu da su određeni mirisi tijela odlučujući faktor.
Svaka osoba ima jedinstven profil mirisa sastavljen od različitih hemijskih jedinjenja, a istraživači su otkrili da komarce najviše privlače ljudi čija koža proizvodi visok nivo karboksilnih kiselina.
– Zašto su neki ljudi privlačniji komarcima od drugih – to je pitanje koje vam svi postavljaju – kaže koautor studije Lesli Vošal, neurobiolog i stručnjak za komarce na Medicinskom institutu Hauard Hjuz i Univerzitetu Rokfeler.
– Moja majka, moja sestra, ljudi na ulici, moje kolege, svi žele da znaju.
Taj javni interes je ono što je navelo Vošal i njene kolege da osmisle ovu studiju, kaže ona.
Naučnici su iznijeli neke teorije da objasne zašto se komarci roje kod nekih od nas više od drugih, uključujući i jednu ideju da razlike u krvnoj grupi moraju biti ključne.
Dokazi za ovu vezu su, međutim, slabi, kaže Vošal.
Vremenom su istraživači počeli da se spajaju oko teorije da miris tijela mora biti glavni krivac za privlačenje komaraca.
Ali naučnici nisu mogli da potvrde koje specifične mirise komarci preferiraju.
Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su okupile 64 učesnika i natjerale ih da nose najlonske čarape na rukama.
Poslije šest sati, najlonke su upile jedinstveni miris svake osobe.
– Te najlonke ne bi mirisale ni meni niti bilo kome zaista – kaže Marija Elena De Obaldija, viši naučnik u biotehnološkoj kompaniji Kingdom Supercultures i glavni autor ove nove studije.
Ipak, čarape su sigurno bile dovoljno mirisne da mame komarce.
Istraživači su isjekli najlone na komade i stavili dva (od različitih učesnika) u zatvorenu posudu u kojoj se nalaze ženke komaraca Aedes aegipti.
Da li su masovno prešli na uzorak subjekta broj jedan ili su više voleli miris subjekta broj dva? Ili su oba bila podjednako privlačna?
Kada se istraživanje završilo, tim je imao jasan dokaz da su neki ljudi privlačniji od drugih.
Subjekt 33 imao je sumnjivu čast da bude najveći magnet za komarce; imali su ocjenu privlačnosti preko 100 puta veću od one najmanje “atraktivnih” subjekata, 19 i 28, napisali su autori studije.
Istraživači su analizirali profile mirisa ispitanika da vide šta bi moglo objasniti ovu ogromnu razliku.
Pronašli su obrazac: najatraktivniji subjekti su imali tendenciju da proizvode veće nivoe karboksilnih kiselina iz svoje kože, dok su najmanje privlačni subjekti proizvodili mnogo manje.
Karboksilne kiseline su uobičajena organska jedinjenja.
Ljudi ih proizvode u sebumu, koji je masni sloj koji oblaže našu kožu; kiseline pomažu da naša koža ostane vlažna i zaštićena.
Ljudi oslobađaju karboksilne kiseline na mnogo višim nivoima od većine životinja, dodaje De Obaldia, iako količina varira od osobe do osobe, prenosi Telegraf.
Nova studija je imala premalo učesnika da bi rekli koje lične karakteristike čine da neko proizvodi visoke nivoe karboksilnih kiselina – i ne postoji jednostavan način da testirate nivoe karboksilne kiseline u sopstvenoj koži van laboratorije, kaže Vošal.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu