Hrvatsko tržište nekretnina posljednjih godina je među najskupljima u odnosu na primanja u Evropskoj uniji. Cijene stanova, posebno u Zagrebu i na hrvatskoj obali, nastavile su da rastu i nakon ulaska Hrvatske u evrozonu, dok kupovna moć građana nije pratila isti tempo. Prema podacima Evrostata, Hrvatska je među zemljama u kojima su cijene stambenih nekretnina od 2015. godine porasle više od prosjeka Evropske unije. Zagreb je u posljednjih nekoliko godina dostigao nivoe koji mnoge mlade kupce prisiljavaju na dugoročne kredite ili potpuno odustajanje od kupovine sopstvenog doma.
Istovremeno, u dijelovima Austrije, Njemačke ili Italije moguće je pronaći veće stanove po uporedivim, a ponekad i nižim cijenama. Ipak, poređenje nikada nije jednostavno zbog različitih poreskih sistema, lokalnih propisa i iznosa plata. Upravo je to bila tema rasprave na hrvatskom Reditu koja je isprovocirala stotine komentara:
– Naišao sam na oglas za trosobni stan u Gracu u Austriji za 190.000 evra. Pitam se šta za taj novac možeš da dobiješ u Zagrebu? Imate li vi primjere cijena nekretnina u zapadnim zemljama? Jesu li skuplje ili jeftinije? Kao relativno mlada osoba koja nema svoj stan, pitam se koliko ima smisla dizati kredit i kupiti garsonjeru u Zagrebu, dok tri sata vožnje dalje za isti novac imaš porodični stan. Šta po vama Zagreb nudi da opravda tu cijenu?
Prvi odgovor bio je vrlo praktičan:
– Ne razumijem. Imaš li posao u Zagrebu ili u Gracu? Ako radiš u Gracu, kupi stan u Gracu. Ako radiš u Zagrebu, kupi ga u Zagrebu. Zagreb je glavni grad Hrvatske u kome se govori hrvatski, Grac nije i tamo se govori njemački. Osim toga, Grac je otprilike dvostruko manji grad.
Autor objave je odgovorio kako upravo razmišlja o preseljenju:
– Posao imam u Zagrebu, ali bih volio da kupim svoju nekretninu. Govorim njemački i razmišljam o preseljenju, pogotovo kad vidim ovakve stvari.
Jedan korisnik smatra da je odgovor vrlo jednostavan: “Kod nas svi čuvaju novac u nekretninama.”
Pola Italije jeftinije od Balkana?
Drugi korisnik je uporedio situaciju sa Italijom:
– Pola Italije je jeftinije od Hrvatske. Bari, Ankona, Torino… prosječna cijena kvadrata kreće se između 1.500 i 2.300 evra. Naravno da postoje i puno skuplji gradovi, ali u pravilu je isplativije kupiti stan u Trstu nego u Rijeci.
Na to se nadovezao komentar kako računica ipak nije tako jednostavna:
– U Italiji te poreska pita odakle ti i 10.000 evra. U Hrvatskoj možeš da imaš deset miliona evra u gotovini i niko te ništa neće pitati. Nekretnine na atraktivnim lokacijama, poput Zagreba i Jadrana, imaju tendenciju da ostvaruju puno veći rast vrijednosti nego mnoge nekretnine u Italiji sa kojima ih ljudi upoređuju. Zato su cijene takve.
Jedan od najkomentarisarijih odgovora odnosio se na razliku u životnom standardu:
– Dok je ovaca, biće i vune. Realno, da ljudi bolje znaju njemački, pitanje je ko bi želio da živi u Zagrebu za te pare. Grac je uređen grad, ima 13. i 14. platu. Tamo možeš da počneš da radiš u Lidlu sa tri riječi njemačkog i da imaš oko 2.400 evra neto, plus bonuse. Ako si obrazovan i radiš kancelarijski posao, granica gotovo da ne postoji. U Hrvatskoj radiš za 1.300 do 1.600 evra, i to na poslovima koji traže visoku stručnu spremu, a ako nemaš svoju nekretninu ili je nisi kupio pre pandemije, živiš kao crkveni miš.
Zamke koje kriju jeftini oglasi u Austriji i inostranstvu
Međutim, nekoliko korisnika je upozorilo da oglasi iz Austrije često kriju veoma važne detalje:
– Pazi da taj stan nije WGG. To je sistem društveno regulisane stanogradnje. Ako kupiš takav stan, možeš da ga prodaš, ali ne po tržišnoj ceni. Razliku u zaradi u određenim slučajevima moraš da vratiš državi kako bi se sprečile špekulacije. Ja sam umalo kupio takav stan od sto kvadrata za 180.000 evra. Tek kad sam dobio svu dokumentaciju, video sam koliko ograničenja postoji. Čak bih i kod iznajmljivanja imao limite na visinu kirije. Stanovi koji nisu u WGG sistemu na slobodnom tržištu uglavnom kreću od oko 3.000 evra po kvadratu pa nadalje.
Drugi korisnik smatra da mnogi upoređuju tržišta bez poznavanja lokalnih propisa:
– Tačno to. Ljudi pričaju napamet, a nemaju pojma o zakonima, porezima i procedurama. Neko mi je pričao o Sloveniji, a nije znao da tamo postoji porez na kapitalnu dobit od nekretnina koji se plaća godinama nakon kupovine. Drugi je upoređivao London, a tek se kasnije ispostavilo da na cenu stana treba dodati oko 8.000 evra godišnjeg održavanja zgrade i da zapravo kupuješ dugoročni lease (zakup), a ne puno vlasništvo.
Pojavili su se i argumenti da je poređenje Zagreba i Graca nepravedno zbog same veličine gradova:
– Gotovo četvrtina stanovništva Hrvatske živi u Zagrebu, dok manje od pet odsto Austrijanaca živi u Gracu. Zagreb ima gotovo milion ljudi, a Grac oko 300 hiljada. To ipak utiče na cene.
Na to je jedan korisnik odgovorio primerom iz Azije.
– Da li je Tokio stvarno skuplji od Zagreba? Seul, na primer, nije. U starijim zgradama možeš pronaći garsonjeru za manje od 300 evra mesečno. Naravno, postoje luksuzni kompleksi koji su višestruko skuplji, ali u istom kvartu možeš da biraš između vrlo različitih cena. U Zagrebu za 250 evra danas gotovo da više ne možeš pronaći ništa.
Neki su ponudili sopstvena iskustva iz drugih evropskih gradova:
– U Antverpenu možeš pronaći stan od 80 do 110 kvadratnih metara za oko 250.000 evra.
Maštu jednog korisnika takođe kopka misao o promeni adrese stanovanja:
– I ja ozbiljno razmišljam o preseljenju u Grac. Imam nešto ušteđevine i uz kredit bih mogao da kupim stan za 150 do 200 hiljada evra. U Zagrebu za taj novac realno nema gotovo ništa. Da barem imamo austrijske plate, ne bih ništa rekao.
Drugi je uporedio kupovinu u Austriji i Hrvatskoj.
– Nedavno sam kupio stan koji bih u Virovitici platio više nego ovdje u Austriji, a da ne govorim o razlici u plati.
Nadovezao se još jedan korisnik Redita.
– Pre četiri godine kupio sam kuću u nizu, novogradnju nadomak Graca. Do velikog tržnog centra (Shopping City Süd) treba 10 minuta, auto-put je udaljen 5 minuta, škola, vrtić i prodavnica takođe. Kuća ima 98 kvadrata, dvorište od 50 kvadrata i dva natkrivena parking mesta. Platio sam je 326.000 evra. Mislim da bi ovo poređenje bilo bliže Samoboru nego samom Zagrebu.
Život u najmu kao evropski standard
Jedan korisnik ipak upozorava da kupovina u inostranstvu nije uvek najbolja opcija:
– Treba prvo analizirati gde živiš, gde radiš i kakve su ti finansije. Ja živim u Nemačkoj i gotovo svi koje poznajem žive pod kirijom. Plaćamo 360 evra za stan od 70 kvadrata. Kupovina nekretnine te vezuje za jednu lokaciju, donosi porez, održavanje, obnovu krova, fasade, grejanja… To nije ista priča kao na Balkanu, gde se smatra da moraš da imaš svoj stan pre penzije.
Posebno se istaklo iskustvo korisnika koji se iz Zagreba preselio u Nemačku:
– Pre odlaska iz Zagreba dobio sam ponudu za posao od 1.900 evra mjesečno. Otišao sam u banku da pitam koliki kredit mogu da dobijem. Rekli su mi da mogu da plaćam ratu od 700 do 800 evra mesečno, za šta sam mogao da kupim eventualno neku rupetinu od pedesetak kvadrata na rubu grada. Onda sam otišao u Lajpcig. Ovde već više od godinu dana živim u socijalnom stanu od 70 kvadrata za 500 evra mesečno, u zgradi staroj 70 godina koja je po uređenju i lokaciji svetlosnim godinama ispred većine onoga što je u Zagrebu izgrađeno u poslednjih pedeset godina. Povremeno gledam oglase. Nedavno sam našao stan za 190.000 evra. Uglavnom su to starogradnje, ali ponuda mi se čini neuporedivo boljom nego u Zagrebu. Još nisam dovoljno kreditno sposoban niti znam da li ću dugoročno ostati u Nemačkoj, ali ako ikada budem kupovao stan, znam da to neće biti u Hrvatskoj.
Za kraj, jedan korisnik je sažeo cijeli problem u samo jednoj rečenici:
– Stanovi na Balkanu ne mogu biti jeftini dok god služe kao špekulativna roba za zaradu i čuvanje novca od inflacije. To dvoje jednostavno ne ide zajedno, prenosi Jutarnji.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.