Dodik u Banjaluci nešto izjavi, Marfi ga iz Sarajeva poklopi. Marfi počne da proziva, Dodik ga sočno opsuje. I tako u krug. Najnoviji povod za, eto, uobičajenu “razmjenu mišljenja” između dvojice kavgadžija jeste jedan Marfijev intervju. Pričao je Amerikanac o svemu i svačemu, pa usput potkačio i Dodika. Makar je on to tako doživio.
Marfi, između ostalog, reče da Dodik nije “avatar srpskog naroda, već avatar pohlepe i neodgovornosti”. Usput napomenu da su SAD, do danas, u Republici Srpskoj investirale 700 miliona dolara. Nedugo zatim, Dodik je Marfija prvo nazvao neprijateljem Srpske, a zatim i lažovom, smutljivcem i manipulantom.
Na prvi pogled, ništa novo ni spektakularno, niti nešto što od navedenog dvojca već nije viđeno.
Na drugi pogled, ipak, nekoliko pitanja i odgovora sami se, nekako po sebi, nameću. Kada Marfi veli da Dodik nije avatar Srba, šta mu je tu za zamjeriti? Srpski avatari, nažalost, nisu bili ni Nikola Tesla ili Mihajlo Pupin, a kamoli bilo koji političar, ma koliko ga članovi njegove partije obožavali i držali mu slike u novčaniku. Na 700 miliona investiranih dolara Marfijevoj državi se, ruku na srce, treba zahvaliti, a ne zbog toga kuditi. Tako, makar, rade svi pristojni ljudi.
Što se tiče nekih drugih Marfijevih konstatacija, poput one da je Dodik avatar pohlepe i neodgovornosti, bez obzira šta ko o tome mislio, nije posao ambasadora da dijeli takve kvalifikacije čak i za najobičnijeg građanina zemlje domaćina, a kamoli izabranog visokog funkcionera. Jedino ako američki ambasador nije neka sveta krava kojoj je sve dozvoljeno. A Marfi se baš tako ponaša. Što ukazuje da bi američki ambasador lako mogao da bude avatar bahatosti i kolonijalne nadmenosti. A takvima svako jedva čeka da vidi leđa. Bez obzira šta misle o Dodikovim avatarima.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu