U nekim slučajevima to uključuje skraćenje radnog vremena.
– U konkurenciji za kvalifikovane radnike, ovo može biti sredstvo da se zaposlenima omogući bolja ravnoteža između poslovnog i privatnog života – kaže Julia Frojding iz podružnice ifo Instituta u Furtu.
Do sada je, međutim, samo 3,3 odsto radne snage i kompanija koje nude ovu mogućnost, iskoristilo to.
Među pružaocima usluga, 10 odsto ispitanih kompanija nudi posao s mjesta odmora. U prerađivačkoj industriji to je osam odsto, a u trgovini tek dva odsto. Prema anketi, trajanje se kreće od nekoliko dana do nekoliko mjeseci.
– Ovaj oblik rada nije izvediv u svakoj profesiji, ali postaće važniji tamo gdje se ustalio rad od kuće – kaže Frojdingova.
Alternativno, zaposleni mogu uzeti godišnji odmor do godinu dana. Otprilike jedna četvrtina anketiranih kompanija nudi ovu opciju. Od ispitanih kadrovskih menadžera, njih 17 odsto nije bilo sigurno može li ova ponuda biti prihvaćena u njihovim kompanijama. Ovakav oblik slobodnog vremena nije dopušten u 59 odsto kompanija. Međutim, što je kompanija veća, to je vjerovatnije da će ponuditi godišnji odmor: nudi ga samo 9 odsto malih kompanija, ali 54 odsto velikih.
Druga mogućnost je obrazovni dopust. Ovo je zakonsko pravo u gotovo svim njemačkim pokrajinama, ali ne i u Bavarskoj ili Saskoj. Ipak, 40 odsto preduzeća u Bavarskoj i 31 odsto u Saskoj nudi obrazovni dopust, prenosi Helsinki tajms.
To je u oštroj suprotnosti s Meklenburg-Zapadno Pomeranije, gdje 88 odsto kompanija nudi takav dopust. Sveukupno, 59 odsto kompanija nudi obrazovni dopust, iako ga u prosjeku koristi samo 3.5 odsto zaposlenih u tim kompanijama.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu