Stabilan posao u vrijeme pandemije je “džekpot”, ipak, mnogi se upravo u ovom momentu odlučuju da krenu dalje, čak i ako imaju dobre uslove ili veliku zaradu. Zašto? Žele promjenu.
Ima i onih koji su bili na prinudnom odmoru u 2020. ili su dobili otkaz, a u međuvremenu našli drugi posao van struke i onda shvatili koliko je stari posao, zapravo, bio lošiji u poređenju s novim.
Iskustva su, svakako, različita. Recimo, poziv kojem se ljudi sve manje vraćaju jeste konobarisanje i, generalno, ugostiteljstvo.
Kako sada stoje stvari, prije svega u SAD, nastupio je veliki talas otkaza, toliki da osoblje koje ostaje jedva prepoznaje nove ljude u timu, mada se ispostavlja da se bivši zaposleni vraćaju kao bumerang, nakon nekog vremena odsustva, piše Biznis Telegraf.
To je, kako piše CNBC, dovelo i do fenomena ponovnog zapošljavanja “bumerang radnika”. Naime, profesor menadžmenta na Univerzitetu Florida i stručnjak za ovu temu, Brajan Svajder, kaže da je to sada rastući trend, zahvaljujući tehnologiji koja pomaže ljudima da ostanu u kontaktu.
Razmislite o tome da ste dali otkaz prije nekoliko decenija, zato što ste se preselili u novi grad, vaš menadžer bi vas “izgubio iz vida”, odnosno ne bi više imao vaš fiksni telefon,koji bi se promijenio s mijenjanjem vaše adrese stanovanja.
Ali, ljudi sada imaju mobilne telefone i LinkedIn profile da ostanu povezani.
Treba pomenuti i da je situacija na tržištu rada sve napetija, usljed masovnih otkaza. Rekordan broj Amerikanaca napustio je posao tokom prolećnih i letnjih mjeseci, a regruteri sada aktiviraju svaki alat za zapošljavanje koji imaju, dodaje Svajder za CNBC.
To, kako kaže, podrazumijeva i da traže od bivših radnika da se vrate.
Ističe se i da “bumerang zaposleni” preduzeću štede vrijeme i novac. Firme imaju dosta podsticaja da ponovo zaposle bivše zaposlene, posebno kada treba odmah da popune mnogo slobodnih radnih mjesta. Prvo, kompanijama ovaj sistem štedi vrijeme jer angažuju osobe koje su već upoznate sa poslom, ljudima i kompanijom uopšte, piše Biznis Telegraf.
Bivšim zaposlenima je takođe potrebno manje vremena da se uključe i uđu u svoju “ulogu”. Još je lakše da se “socijalizuju” u kulturi kompanije, kaže Svajder. Ubrzani rok za zapošljavanje takođe štedi kompaniji mnogo novca tako što smanjuje troškove zapošljavanja, troškove nepopunjenog posla.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu