Bilo da nježno topite čokoladu, kuvate povrće na pari, podgrijavate supe ili pržite slaninu, ovaj mali moćni uređaj pruža brzinu i preciznost bez zagrijavanja cijele kuće.
Mikrotalasne rerne su revolucionisale kuvanje kod kuće još 1960-ih godina, štedeći kuvarima nebrojeno sati i podstičući čitavu industriju gotovih jela spremnih za brzo zagrijevanje, prilagođenih užurbanom načinu života.
Ali, koliko god da volimo njihovu praktičnost, ne mogu sve namirnice da izdrže njihovu „iznutra-ka-napolje“, turbo toplotu. Bilo da se suočavate sa gnjecavim pomfritom, gumenastim hljebom ili stvarnim bezbednosnim rizicima – postoji deset namirnica koje nikada ne biste smjeli da zagrijavate u mikrotalasnoj.
Kako funkcionišu mikrotalasne rerne
Da biste razumijeli zašto neke namirnice loše podnose zagrevanje u mikrotalasnoj, korisno je znati kako ovaj aparat zapravo radi. Većina klasičnih rerni koristi konvekcionu toplotu – topli vazduh koji cirkuliše i kuva hranu spolja ka unutra.
Tosteri, mini-rerne i roštilji se oslanjaju na kratke infracrvene talase koji prže površinu hrane, omogućavajući brzo pečenje i hrskavost, dok zadržavaju vlagu unutra. Infracrveni talasi ne prodiru duboko, pa se hrana i dalje kuva spolja ka centru.
Mikrotalasne rerne, s druge strane, zagrijavanju hranu iznutra ka spolja. One emituju mikrotalasno zračenje – duže talase koji prodiru duboko u hranu – uzrokujući da molekuli vode, šećera i masti brzo vibriraju. Ta vibracija stvara toplotu iznutra, ali ne ravnomerno. U zavisnosti od sastava hrane, neki dijelovi se zagrijavanje trenutno, dok drugi zaostaju, ostavljajući vas sa neravnomernim rezultatima i potencijalno veoma vrućim dijelovima.
Nikada ne stavljajte plastiku u mikrotalasnu
Kada je plastika u pitanju, mikrotalasna nije vaš saveznik – može ispuštati hemikalije u vašu hranu. Posude označene kao „bezbjedne za mikrotalasnu“ samo garantuju da se neće istopiti ili deformisati. Ta oznaka ne znači da su bezbjedne po vaše zdravlje.
Kada se zagrijavaju, plastični materijali mogu se razgraditi i ispuštati hemijske čestice u hranu. Nedavna studija Univerziteta Nebraska – Linkoln otkrila je da se milijarde mikro- i nanoplastika oslobađaju u hranu i vazduh tokom korišćenja mikrotalasne. Katija Savčuk sa Stanford Medicine navodi u svom članku Microplastics and Our Health: What the Science Says da se sumnja da mikroplastika štetno utiče na reproduktivno, probavno i respiratorno zdravlje, kao i da postoji moguća povezanost sa rakom debelog creva i pluća, te povećanim rizikom od srčanog udara, moždanog udara i smrti.
Šta koristiti umjesto plastike
Koristite staklene ili keramičke posude koje su označene kao bezbjedne za mikrotalasnu. Imajte na umu da se one često zagrevaju isto koliko, ako ne i više od same hrane, pa budite pažljivi prilikom rukovanja.
Namirnice koje nikada ne bi trebalo podgrijavati u mikrotalasnoj
Napomena: USDA preporučuje da svi ostaci hrane prilikom podgrijavanja dostignu temperaturu od 74°C kako bi se sprečile bolesti izazvane hranom.
Pica
Iako bi se mnogi studenti usprotivili, mikrotalasna pretvara picu u gnjecave parčiće sa gumenastom korom. Para iz sosa i preliva natopi koru, koja omekša i nikada ne postane hrskava u vlažnom okruženju – rezultat je gumenasta i mlitava pica.
Kako da je podgrejete:
Pržena hrana
Pohovana piletina, pomfrit, pržene pite – sve gubi hrskavost u mikrotalasnoj. Vlaga zarobljena ispod nekada hrskave korice uništava teksturu, a ulje se neravnomerno raspoređuje, ostavljajući jelo masnim, mokrim i razočaravajućim.
Jaja
Tvrdo kuvana jaja mogu eksplodirati u mikrotalasnoj. Vlaga unutar njih se pretvara u paru, povećava pritisak, i – bez izlaza – dolazi do stvarnog rizika od eksplozije. Mikrotalasna takođe pravi od kajgane i omleta gumenastu, suvu masu.
Kako da ih podgrijete:
Tvrdo kuvana jaja stavite u vruću vodu na nekoliko minuta. Kajganu podgrijte nježno u rerni, pokrivenu aluminijumskom folijom da zadrži vlagu.
Tjestenina
Tjestenina iz frižidera gubi vlagu koju je upila iz sosa, pa već prije podgrijevanja postaje suva. Mikrotalasna dodatno izvlači vlagu, što je čini tvrdom i žilavom. Neujednačeno grijanje može ostaviti dijelove kašastim, a druge prečvrstim.
Poseban problem su tjestenine u kremastim sosovima (npr. Alfredo, makarone sa sirom). Masnoće se razdvajaju od tečnosti, ostavljajući masne lokvice i zgrušanu teksturu, prenosi Najžena.
Kako da je podgrijete:
Na šporetu, na tihoj vatri, uz malo vode (ili mlijeka za kremaste sosove) i često mešanje dok se ravnomerno ne zagreie.
Za običnu tjesteninu bez sosa, kratko je potopite u ključalu vodu da povrati teksturu.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.