Svakodnevno bilježimo između šest i sedam hiljada novozaraženih. Kakva je zapravo realna slika i šta nas čeka u septembru?
– Broj novozaraženih je realno nekoliko puta veći. Vjerovatno se radi o 15.000 ili 20.000 zaraženih na dnevnom nivou. Već nekoliko nedelja je ta brojka između šest i sedam hiljada, a razlog tome je što se veliki broj građana testira brzim testovima.
Ne idu svi na PCR, koji je dosta osjetljivija metoda. Brzi testovi su, kao što i samo ime kaže, brza metoda, ali manje sigurna u tom smislu da neko može da bude negativan, a da je zapravo pozitivan. Imaju tu osobinu da treba da ima dosta virusa u uzorku da bi sam test pokazao pozitivan rezultat na prisustvo virusa, dok kod PCR može biti jako malo virusa i beležiće pozitivan rezultat.
Kakve su onda prognoze za septembar, da li je pik sedmog talasa bio ili će tek biti?
– Ne vjerujem, jer je sedmi talas odavno počeo i u dobrom dijelu evropskih zemalja taj broj je znatno opao i nekoliko puta. Pikovi su već zabilježeni i brojke padaju, ali moram da naglasim da je u tim zemljama mnogo veći procenat vakcinisanih. Kod nas su brojevi stigli do nekih 7.000, ali ta konstanta traje duže vreme.
Svakako će na broj novozaraženih uticati polazak dece u školu, neki će se i ponovo inficirati, i oni koji su vakcinisani i oni koji su imali lakšu kliničku sliku, ali ako misle da su zaštićeni time što su pregurali virus – varaju se.
Trenutno imamo prisutne BA.4 i BA.5 linije virusa, koje obilaze i imunitet kod pelcovanih, tako da sam siguran da će se desiti da i oni koji nisu vakcinisani opet da obole. Brojevi će porasti, ali se nadam da, ukoliko bude prisutna ova linija virusa kao dominantna, ne bi trebalo da se desi da ima više oboljelih na dnevnom nivou.
Ima li uopšte kraja koroni ili ćemo morati da naučimo da živimo s njom?
– Još u startu sam rekao da vakcina neće riješiti problem i, evo, u drugoj smo godini pandemije, a ja i dalje stojim iza toga. Kombinacija imunizacije i prokužavanja će zajedno dovesti do adaptacije na virus. Mi smo se već dovoljno adaptirali, a i virus je počeo da se prilagođava nama u smislu manje patogenosti i zato mislim da smo na dobrom putu…
Korona će ostati peta varijanta koronavirusa, pored one četiri koje trenutno postoje, a jedina razlika će biti što ćemo o njoj pričati kao o gripu, o kome ne pričamo svaki dan 12 meseci tokom godine, već samo onda kada postoji veći broj ljudi sa simptomima i kada se kaže da je sezona gripa počela. Tako će se uskoro pričati i o koroni jer će ostati kao grip.
Ko treba da primi četvrtu dozu vakcine, koliko ona štiti od omikrona?
– Imunitet koji daje vakcina opada nakon šest mjeseci i odavno je opao kod onih koji su treću dozu primili prošle godine ili čak i kod malog broja ljudi koji se vakcinisao početkom ove. Imunitet ne bi bitno opao da se virus nije promjenio i da je ostao na onim početnim sojevima.
Pojavio se omikron i njegove nove linije, ali s druge strane, pokazalo se da daje slabije kliničke znake, pogotovo kod vakcinisanih, jer nema sposobnosti da daje teže kliničke oblike. Ako sve ostane kao do sada, sa pomenutim dominantnim sojem, onda pretpostavljam da će se situacija smiriti od prve polovine jeseni, ali s druge strane, ne znamo da li se trenutno negdje pojavila neka nova varijanta virusa.
Smatram da vakcinisane osobe ne treba mnogo da brinu, ali stariji i hronični bolesnici svakako treba da prime četvrtu dozu, jer vakcina čuva glavu i štiti od težih oblika bolesti.
Dolazi jesen, loše vrijeme, ljudi i djeca više vremena provode u zatvorenom prostoru, da li je pravo vrijeme uvesti obavezno nošenje maske?
– Nošenje maske niko nije vratio, ostale su na savjesti ljudi. I kada su bile obavezne, imali smo građane koji ih nisu nosili, tako da to ostaje na savjesti ljudi. Svako zna da li je vakcinisan, da li ima neku bolest, koga ima kod kuće, dovoljno smo naučili za dvije godine da znamo čiji život i šta rizikujemo i donesemo odluku da li treba da je nosimo ili ne. Nisam siguran da ćemo uvođenjem nekih strogih mjera nešto da postignemo. Naravno, da bismo smanjili broj zaraženih, trebalo bi da budemo odgovorniji, da nosimo maske, držimo distancu, imamo mjeru zabrane okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru, ali pretpostavljam da će se takve mjere donositi shodno kapacitetima u zdravstvu.
Znamo da je virus dosta mutirao, a koliko su se, s promjenama na virusu, mijenjali simptomi kod oboljelih? Kad je vrijeme da odemo da se testiramo?
– Po načinu ulaska u organizam koronavirus je respiratorni virus, ali je on zapravo sistemski virus koji prolazi kroz mnoge sisteme organa i ostavlja posljedice kako kod koga. To govorim na osnovu iskustva s koronom kod životinja. Virus donosi i stomačne i respiratorne probleme, kao i probleme s bubrezima, i te posljedice budu manje kada su ljudi vakcinisani. Ljudi koji su vakcinisani mnogo lakše prebole i neće imati većih posljedica na bilo kom sistemu organa. Kod ove nove linije koja je trenutno dominantna se nešto manje gubi čulo mirisa, ali ima jačeg bola u grlu i kašlja. Ima drastično manje problema sa disanjem i upalama pluća i zato je i manje hospitalizovanih, ali je razlog za to i vakcinisanost i prokuženost. Korona nije izgubila suštinu, ona je respiratorna bolest i ono što prvo može da se primeti od simptoma bude vezano za gornji dio respiratornog trakta, a to znači kašalj, bol u grlu, promuklost, kihanje, curenje iz nosa. To su simptomi za koje smo znali i ranije i oni i dalje predstavljaju prve signale kada se treba testirati, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu