Potpuno izbacivanje šećera iz ishrane se preporučuje kod kancerogenih oboljenja, oboljenja štitne žlezde i ako želimo da se detoksikujemo. Danas je jako prisutan problem sa insulinskom rezistencijom koji je u uskoj vezi sa konzumacijom prostog šećera. Prekomjerno konzumiranje šećera može dovesti do ćelijske disfunkcije i upale, karijesa, kaže dipl. ing. Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar.
Koliko nam je šećera potrebno kao gorivo, a preko koje granice ga opterećuje?
Glukoza je vrsta šećera koju mozak koristi kao gorivo i ukoliko dođe do deficita može doći do nepovoljnog uticaja na pažnju, koncentraciju i kognitivne funkcije. Da bi mozak dobio energiju potrebnu za sve aktivnosti neophodno je konstantno snabdijevanje glukozom iz krvotoka. Posredstvom pravilne ishrane zdravoj, normalno uhranjenoj osobi potrebno je 130 grama glukoze. To se lako postiže dobro izbalansiranim obrocima. Važno je da glukoza potiče iz hrane koja je izvor ugljenih hidrata, a i organizam je stvara iz izvora koji ne sadrže ugljene hidrate. Do 25 grama šećera je tolerantno, ali iz zdravih izvora, sve preko te količine šećera je previše.
Koji način odvikavanja od šećera je najbolji iz nutricionističkog ugla?
Najbolji način odvikavanja od šećera predstavlja da ga potpuno izostavimo iz ishrane bar na neko vrijeme što se odnosi na industrijske šećere, bijeli hljeb, bijelu rižu i tjestenine, peciva, slatkiše, gazirana i energetska pića, komercijalne voćne jogurte pa čak i kupovne žitarice u koje se dodaje dosta šećera. U tom slučaju treba obavezno uvrstiti žitarice od punog zrna, integralnu rižu, voće i povrće poput mrkve, batat, krompira, ali i meso, ribu i jaja kao namirnice odakle će organizam crpiti složene resurse ugljenih hidrata od kojih će se formirati molekuli glukoze neophodne za kognitivne funkcije.
Da li je opravdano potpuno se odreći šećera?
U suštini izbacivanje bijelog šećera je odlično za zdravlje. Treba dati prednost kokosovom šećeru, medu, agavi koji u sebi sadrže i pregršt minerala koji imaju odličan uticaj na organizam.
Da li je normalno da poslije ukidanja šećera iz ishrane dobijemo želju za nekim drugim namirnicama, ukusima?
Nakon ukidanja šećera uobičajeno je da se čulo ukusa izoštri i počinje da prija hrana koja sadrže začine poput bosiljka, origana, majčine dušice. Počinje da prija hrana koja u sebi sadrži raznovrsno povrće, meso, maslinovo ulje. Osim toga otvaraju nam se senzori za mliječne proizvode, koštunjavo voće kao i svu domaću hranu.
Koje su namirnice i navike najbolji saveznik kada odlučimo da izbacimo šećere iz ishrane?
Ovsene pahuljice u sebi sadrže složene ugljene hidrate i dijetetska vlakna, mladi sir i jogurt, voće poput jabuke, kruške, mandarine, banana, malina, kupina, borovnica. Treba uvrstiti vlaknasto povrće sa većim sadržajem ugljenih hidrata: cvekla, mrkva, mahune, slatki kupus, batat krompir, čičoka … Odličan je cimet koji ublažava potrebu za slatkim. Osim navedenog treba uvrstiti pileći i ćureći file, ribu, kuvana jaja kao izvore punovrednih proteina koji kada se unesu sa dosta povrća dugo balansiraju apetiti i nivoe šećera u krvi. Osim toga jako je važno imati redovne obroke, pravilno raspoređene na optimalno tri puta kako bi šećer u krvi stalno bio dobro izbalansiran. Nepisano pravilo je da ljudi potežu za slatkim kada recimo propuste doručak, kada su umorni i iscrpljeni sa uvjerenjem da će im to podići radnu energiju i budnost, piše Politika.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu