Društvo

Zbog pandemije: Građani više pod stresom, ali i više brinu o zdravlju

Kod čak 40 odsto građana Srbije uvećao se nivo stresa u posljednje dvije i po godine, od izbijanja pandemije korona virusa, kod trećine je došlo do pogoršanja fizičkog zdravlja, dok je gotovo svaki četvrti stanovnik rekao da sada više brine o zdravlju.

Zbog pandemije: Građani više pod stresom, ali i više brinu o zdravlju
FOTO: NENAD PAVLOVIĆ/RAS SRBIJA

Pokazalo je to evropsko istraživanje kompanije Štada, koje je obuhvatilo i Srbiju.

Rezultate “Zdravstvenog izveštaja 2022”, koji se bavi posljedicama pandemije virusa korona i efektima na mentalno zdravlje, kvalitet sna, prati navike u ishrani i prevenciji zdravlja, na konferenciji u Berlinu su predstavili generalni direktor ŠTADA grupe Peter Goldšmit, te koordinatori istraživanja Magali Gins i Filip Velt.

Tako je 40 odsto ispitanika iz Srbije reklo da se njihov nivo stresa “jako uvećao” u posljednje dvije i po godine, što je iznad globalnog projseka koji iznosi 37 odsto.

Pročitajte još

Takođe, do pogoršanja fizičkog zdravlja došlo je kod trećine građana Srbije, a 23 odsto kaže da sada mnogo više brinu o zdravlju nego ranije.

Generalni direktor ŠTADA grupe Peter Goldšmit kaže za Tanjug da je alarmantan procenat takozvanog „sagorijevanja“, ali i generalno povećanje broja građana koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem.

Zato poručuje da je važno da se stvori zdravo okruženje, a jedan od ciljeva Zdravstvenog izveštaja Štade i jeste, kaze, da se svima poruči da nije tabu razgovarati o problemima u vezi sa mentalnim zdravljem.

– Da, Ako se ne osjećamo dobro, ako ne možemo da spavamo i normalno funkcionišemo, o tome razgovaramo sa nama najbližim osobama. To je dobar početak – rekao je Goldšmit.

U izvještaju se navodi i da čak 58 odsto Srba ističe dobro mentalno zdravlje, što je za nijansu iznad globalnog prosjeka od 57 odsto, dok su najbolju ocjenu svog mentalnog zdravlja dali Švajcarci – 72 i Francuzi – 68 odsto.

Goldšmit ocjenjuje da je potrebno nastaviti sa dobrom praksom kada je riječ o kampanjama koje se bave podizanjem svijesti o značaju mentalnog zdravlja i predstavljati ih, prije svega, putem medija, ali ukazuje i na to da treba i političari da govore o tome.

Pročitajte još

– Zabrinut sam, jer kao pojedinci treba da težimo tome da u životu budemo rasterećeni i srećni, a mi u izveštaju vidimo velike razlike u procentima u različitim zemljama. To je globalni problem, ali moramo i kao pojedinci, i u svojoj zajednici, da težimo ka tome da nam bude bolje – ocjenjuje on.

Dodaje da povećan broj građana koji ispoljavaju simptome sagorijevanja i problema sa mentalnim zdravljem ne može da se poveže samo sa jednim faktorom, te da nije to samo zbog kovida niti zbog trenutne političke krize.

– Moramo da se postaramo za to da nema socijalne izolacije. Ako nema društvene interakcije, ako su ljudi predugo sami i nemaju sa kime da razgovaraju, oni će više i brinuti i te brige nositi u sebi. Moramo da izlazimo, da razgovaramo sa onima kojima vjerujemo. To je najvažnije, a ja se nadam da su ljudi toga sve svjesniji i da ćemo 2023. u izvještaju imati bolje brojke – rekao je Goldšmit.

Ono što je takođe bilo u fokusu Zdravstvenog izvještaja 2022 je korišćenje interneta u svrhu zdravlja.

Na pitanje u izveštaju da li mogu da zamisle da ih izabrani lekar leči putem veb kamere ili interneta u slučaju lakše bolesti, ili kontrola hroničnih bolesti, čak 63 odsto građana Srbije odgovorilo je potvrdno, dok 37 odsto to ne bi željelo.

Najspremniji da prihvate taj model komunikacije su Portugalci – 86 odsto i Španci – 76 odsto, dok suprotno tome, čak 53 odsto Belgijanaca ne prihvata takav vid liječenja.

Pregled kod porodičnog doktora
FOTO: DEJAN BOŽIĆ/RAS SRBIJA

Goldšmit ističe da važnu ulogu u očuvanju ne samo mentalnog, već ukupnog zdravlja stanovništva, upravo ima i digitalizacija, zbog čega se mora raditi na edukaciji stanovništva o tome šta sve internet nudi kada je riječ o zdravlju.

– To nisu samo informacije, već i onlajn razgovori sa ljekarima i farmaceutima, takođe sada mogu i lijekovi da se kupuju onlajn. Postoje brojne aplikacije koje mogu da pomognu u rješavanju problema nedostatka sna. Ljudi treba da shvate šta im se sve nudi kako bi očuvali svoje zdravlje – ukazao je Goldšmit.

Iako se očekuje da mlađi ljudi budu otvoreniji prema “online” svijetu kada je zdravlje u pitanju, ipak, rezultati pokazuju da stariji u većem procentu koriste internet u te svrhe, a to se, prema njegovim riječima jednim dijelom može objasniti time da su mladi manje bolesni nego stariji ljudi.

Kako broj građana pozitivnih na virus korona raste, Goldšmit kaže da je najvažnije osvrnuti se na ono što je od početka pandemije do danas naučeno, šta je loše urađeno i koja su iskustva stečena kako bi se na vreme reagovalo i time spriječili novi talasi.

“Mislim da još nije alarmantna situacija, ali treba da budemo u pripravnosti, takođe, moramo da obezbedimo jednako lečenje i za non kovid pacijente koji su u velikoj meri bili zanemareni prethodne dve i po godine”, zaključio je Godšmit.

Već devetu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju, a ovogodišnje istraživanje je obuhvatilo više od 30.000 ispitanika, starosti između 18 i 99 godina.

Ovogodišnjim istraživanjem je obuhvaćeno 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu