Prema podacima organizacije “Waste and Resources Action Programme”, svježe voće i povrće i dalje su na vrhu liste namirnica koje domaćinstva u Velikoj Britaniji najviše bacaju, pri čemu se svake godine baci oko 2,5 miliona tona, od toga je procijenjeno da je čak 1,7 miliona tona i dalje potpuno jestivo.
Mimi Morli, viša menadžerka za razvoj recepata u kompaniji “HelloFresh”, otkrila je koja je najčešća greška koja dovodi do ovog rasipanja.
– Mnogi ljudi misle da će pojesti više povrća tokom nedjelje nego što zapravo uspiju. Kupujemo namirnice sa namjerom da ih iskoristimo, ali češće nego što želimo da priznamo, zaboravimo na njih, ponestane nam inspiracije ili shvatimo da se ne uklapaju u ono što na kraju spremamo – rekla je ona.
Nema razloga za stid zbog toga. To je čest problem koji obično proizlazi iz toga što nemamo plan, čak ni okviran, šta ćemo kuvati tokom nedelje.
– Često kupujemo impulsivno jer nam to prija u tom trenutku, ali rijetko razmišljamo o tome da li se uklapa sa onim što već imamo ili koliko brzo će se pokvariti – rekla je.
Ali nije samo ono što kupujemo presudno za to da li će povrće trajati ili ne.
Loše skladištenje, pretrpane fioke, neujednačena temperatura ili pogrešan nivo vlage takođe mogu uticati na to koliko dugo će povrće trajati.
Ovde Mimi otkriva koliko povrće zaista može da traje u vašem frižideru.
Za početak, lisnato povrće poput spanaća, rukole i zelene salate opisuje kao “izuzetno osjetljivo”. Ako se čuva u fioci za povrće u frižideru, u prozračnoj kesi, obično može da traje tri do pet dana.
– Ponekad ih lagano umotam u papirni ubrus koji je blago poprskan vodom, prije nego što ih stavim u frižider. Tako zadržavaju vlagu bez natapanja, što je čest problem kada se drže u plastici – kaže ona.
S druge strane, kupus, brokoli i karfiol mogu da traju nešto duže.
Brokoli i karfiol uglavnom traju oko nedelju dana, dok ceo kupus može da potraje i do dvije nedjelje ako se čuva u fioci za povrće ili u hladnijem delu frižidera. Kupus rijetko dobija priznanje koje zaslužuje. Vrlo je ‘zahvalan’, što ga čini savršenim izborom kada želite da imate fleksibilnost u planiranju obroka – rekla je ova stručnjakinja.
Korenasto povrće poput šargarepe, cvekle i paškanata može da traje i nekoliko nedelja ako se čuva u perforiranoj plastičnoj kesi ili u fioci za povrće sa stabilnom vlažnošću. Često odvajam korenasto povrće od namirnica koje proizvode etilen, poput jabuka i paradajza. Gas etilen ubrzava sazrevanje, pa će šargarepa pored jabuka mnogo brže omekšati i postati gumena – dodala je.
Paradajz, krastavci i paprika su, kako kaže, “poseban slučaj”.
Iako tehnički spadaju u povrće, paradajz u frižideru gubi ukus.
– Ako možete, držite ih na sobnoj temperaturi i pojedite u roku od nekoliko dana. Frižider je u redu kada je neophodno, ali za duže čuvanje ja paradajz skuvam u jednostavan sos i zamrznem za kasniju upotrebu. Paprika i krastavci mogu da izdrže nekoliko dana u frižideru, ali krastavce treba labavo umotati kako bi se izbegla kondenzacija i zadržala njihova hrskavost – kaže.
Takođe savjetuje da se izbjegava pretrpavanje frižidera.
– Cirkulacija vazduha je ključna. Čak i najotpornije povrće će se brže pokvariti ako je nagurano ili zgnječeno zajedno. Kuvano povrće može trajati nekoliko dana, ali uvek proverite da li ima znakova buđi ili neprijatnog mirisa. Ako niste sigurni, bolje je baciti nego rizikovati stomačne tegobe – rekla je za kraj, prenosi Ona.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.