Šteta je samo što dominira za slavskim stolovima i drugim trpezama, a posebna je šteta što niko ne želi da izvuče zaključak i uradi nešto da se stanje promijeni.
Više je, naravno, razloga zašto je to tako, a onaj najčešći je: “svi su oni isti”. Zbog ove “svi su oni isti” jedni dominiraju gotovo dvije decenije i stekoše bogatstvo na grbači vlastitog naroda. Ne samo što su napunili džepove i osiromašili vlastiti narod, već isti guraju u prve redove da ih brane kada zagusti, a zagustilo im je kao nikada.
Iako postoje oni koji bi mogli nešto promijeniti, njih je malo i imaju previše kvislinga u vlastitim redovima.
Kao što reče Petar Božović, “na svakog junaka, imamo buljuk izdajnika”. Ako je danas ovako, šta li je bilo vijekovima unazad, da li je zaista neko tjerao narod da promijeni vjeru ili su, zarad očuvanja vlastitog bogatstva, sami trčali i molili da je promijene. Kako god, ali iz ovoga kako je danas stiče se utisak da nas istorija laže.
Da više čitamo Bilbiju i Kuran, a manje gledamo Zadruge, Dnevnike i Narodne skupštine, sigurno bismo, i to odavno, bili Švica.
Da smo malo više čitali Branka Ćopića, Skendera Kulenovića, Ivu Andrića, Aleksu Šantića i druge, ne bi nam škole i obrazovanje u raspadu bile.
Ne bi nam borci izlazili na ulicu zbog drugih, već zbog sebe i dodatka koji nije dostojan čovjeka, a kamoli nekoga ko je godine proveo u rovovima.
Ne bi nam penzioneri za cvaju dolazili iz drugih gradova zbog političara, već zbog sebe, jer su im penzije mizerne u odnosu na 40 godina koliko su radili u odavno opljačkanim preduzećima.
Ne bismo se 1. maja prežderavali, već bi bili na ulici i borili se za prava dostojna čovjeka, koji želi da radi i od tog rada da živi, a ne da strepi da li će dobiti otkaz. Ne bi nam narodni tribuni bili pravosnažno osuđeni kriminalci, dupeuvlakači, narkomani, lopurde, izdajnici vlastitog roda, već bi isti danas tucali kamen, a ne jaja.
“Samo se Bogu moli i ne pitaj ništa, uvijek može biti gore”, treća je “slavna” rečenica, duboko ukorijenjena u našem narodu i ona je ustvari najjasniji odgovor na pitanje zašto nam je ovako.
Sada je kasno za mudrovanja, pa se valja vratiti u realnost, a ona kaže da ćemo Švicu sanjati još dugo, jer je većini, onoj koja odlučuje, dobro.
Srećni robovi su, ipak, srećni. Iako su najgora sorta, jer obraza nemaju, to im ne predstavlja problem, jer izgovor za ono što rade imaju u onoj “svi su oni isti”.
Nažalost, oni koji su mogli nešto promijeniti već su otišli ili se pakuju, a oni koji ostaju nedovoljni su da bilo šta urade.
Zato, jaja u ruke, tucajte se i Bogu molite da ne bude još gore.
Hristos Vaskrse.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu