Politika

Hladan tuš za BiH: Javno mnjenje u Evropi nije za naš ulazak u EU, evo kako je prošla Srbija

Lideri Evropske unije sastaće se u Briselu ove nedjelje na ključnom sastanku na kojem će, između ostalog, biti riječi, a možda i nekih odluka koje se tiču proširenja bloka. Ankete, sa druge strane, otkrivaju šta evropska javnost misli o prijemu novih članica.

johan satler šef eu delegacije u bih
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Nešto hladnije stavove Evropljani imaju prema prijemu nekih zapadnobalkanskih država, nego prema prijemu Ukrajine. Sa druge strane, najmanje afiniteta imaju prema prijemu tzv. Kosova i Turske.

Ankete pokazuju da bi stanovnici EU u svom članstvu daleko prije vidjeli Srbiju nego Kosovo, dok je priključenje Turske naišlo na dramatičnu opoziciju evropske javnosti. Praktično, nijedna zemlja osim Ukrajine ne bi bila objeručke dočekana od građana EU, a na listi su još i Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Gruzija i Moldavija, sa manje od 30 odsto podrške.

Svi protiv Turske

Istraživanje Evropskog savjeta za spoljne odnose (ECFR), provedeno u šest članica EU (Njemačka, Francuska, Danska, Austrija, Poljska i Rumunija) od 7. do 19. novembra, otkrilo je snažno protivljenje mogućnosti priključenja Turske EU (51 odsto ispitanika) i manje od jednog od pet anketiranih koji podržava bilo kakav napredak ka članstvu Ankare.

S druge strane, Evropljani su generalno otvoreni prema ideju ulaska Ukrajine u EU.

“Najvažniji samit u novijoj istoriji EU”

Dvodnevni sastanak Evropskog savjeta održaće se u Briselu 14. i 15. decembra, a među glavnim temama, kako je najavljeno, biće proširenje EU. Očekuje se da će lideri EU razgovarati i o ruskoj invaziji na Ukrajinu i pomoći Kijevu, a jedna od tema biće i situacija na Bliskom istoku. Evropski lideri razgovaraće i o dugoročnom budžetu EU za period od 2021-2027, te pitanjima bezbjednosti, odbrane i spoljne politike.

Pročitajte još

Endželuše Morina, saradnik ECFR, ocijenio je da bi ovaj samit mogao da bude “najvažniji u novijoj istoriji EU”.

Evropska komisija je prošlog mjeseca preporučila otpočinjanje formalnih pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom.

Šefovi vlada 27 članica EU trebali bi da razgovaraju o tom prijedlogu na samitu u Briselu, iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta istakao da se protivi otvaranju pregovora sa Kijevom. Nedavno se pojavio snimak žučnog razgovora između Orbana i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na marginama inauguracije predsjednika Argentine. O čemu su tačno razgovarali “na najiskreniji mogući način”, nije poznato, ali je Zelenski ukazao na “naše evropske teme”.

Od zadnje rupe do prioriteta

Dugo u zapećku, proširenje je postalo hitan prioritet EU otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Komisija je u novembru takođe podržala pregovore o prijemu sa BiH – jednom kad Sarajevo bude spremno – i preporučila da se Gruziji da status zemlje kandidata.

zastava Evropske unije
FOTO: STEPHANIE LECOCQ/EPA

Anekta ECFR otkriva značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i nešto manju za Moldaviju i Crnu Goru, ali i duboke ekonomske i bezbjednosne zabrinutosti. Ali, protivljenje Turskoj je bilo široko rasprostranjeno kao i izrazito hladan odgovor na izglede da se Srbija, tzv. Kosovo, Sjeverna Makedonija, BiH, Albanija i Gruzija priključe EU.

S jedne strane očigledna je razlika između Ukrajine i svih ostalih, odnosno da je Ukrajina prva na listi država kandidata za koju bi građani EU bili spremni ili spremniji da je prihvate među svoje redove. S druge strane, neophodno je ukazati da ni ta podrška Ukrajini nije u toj meri apsolutna. Dakle postoji značajan broj ljudi koji se pitaju šta im pak članstvo Ukrajine može doneti ili odneti i postoji određen broj onih koji kažu da nisu spremni za bilo kakva proširenja uključujući Ukrajinu – rekao je za “Blic” Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač za Našu Evropu Centra za evropske politike (CEP).

“Građani EU ne poznaju dovoljno Srbiju”

Imajući u vidu geopolitičke okolnosti, kao i američki stav prema Ukrajini, to otvara pitanje zašto se Srbija slabije rangira u odnosu na Ukrajinu, ali i Makedoniju i Crnu Goru, kako se vidi u anketi ECFR.

– Postoje razlike, ali one nisu drastične, jedino u odnosu na Tursku koju zaista niko ne želi u EU. Sa druge strane, geopolitika je dosta otreznila donosioce odluka u EU ali i građane EU. Vidimo da možda nije otrijeznila naše donosioce odluka jer Srbija nastavlja da balansira iako je izričito rečeno da ukoliko ne bude pokazala volju da se spoljnopolitički usaglasi, Srbija neće postati članica EU. U tom pogledu to i građani EU vide. Srbija se jednostavno nije pokazala spremnom da saučestvuje u zajedničkom krojenju vizije budućnosti Evrope, a koja u ovom trenutku podrazumeva udaljavanje od Rusije – rekao je Subotić.

Konačno, kako je istakao, “građani EU ne poznaju dovoljno Srbiju, što na primjer nije bio slučaj sa Hrvatskom kad je ona postala članica – ona ima more i generalno je bila poznatija svima pa im je bilo lakše da je prihvate”.

To može dovesti do toga da razvijaju određene stereotipe i usljed onog balansiranja mogu misliti da smo mi neki ruski trojanski konj ili država koja u tom pogledu tek treba da podigne svoj životni standard kako bi dostigla neki minimum na nivou EU. I samim tim usred tih stereotipa njihovi negativni stavovi se samo ukorenjuju – rekao je Subotić.

Ne zaboraviti Zapadni Balkan

Ministar za spoljne i evropske poslove Luksemburga Gzavije Betel rekao je u utorak u Briselu da, kad je riječ o proširenju EU, ne treba zaboraviti na Zapadni Balkan, čije su zemlje uložile mnogo napora proteklih godina. Komentarišući mogućnost proširenja EU na Ukrajinu i Gruziju, Betel je rekao da je ono što je uradila Ukrajina nevjerovatno, pogotovo u situaciji u kojoj se nalazi.

Na pitanje da li podržava proširenje, rekao je da njegova zemlja nije protiv tog procesa.

FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA
FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA

– Ne želim da budem provokativan, ali neke zemlje kažu da ne možemo da se širimo jer će koštati previše. Želim da podsetim da oni koji to kažu možda ne bi bile danas članice EU – rekao je Betel i naglasio da bi “svi trebalo da znaju svoju istoriju”.

Šta je tačno pokazala anketa?

Podrška prijemu Ukrajine u EU najviša je u Danskoj (50 odsto) i Poljskoj (47), dok su mišljenja podeljena u Rumuniji (32 odsto za, 29% protiv), Nemačkoj (37; 39) i Francuskoj (29; 35). Austrija je 52 odsto protiv.

Ali, 45 odsto ispitanika je zabrinuto da bi priključenje Ukrajine negativno uticalo na bezbjednost EU, dok je 25% smatralo da će je poboljšati, a 39% vjeruje da bi ulazak Kijeva negativno uticao na bezbjednost njihovih zemalja.

Priključenju Turske protivi se snažnih 51 odsto ukupnih ispitanika, dok manje od 30 odsto dijele zemlje Zapadnog Balkana, Gruzija i Moldavija.Podrška je bila najmanja za Kosovo, sa 20 odsto ispitanika koji kažu da bi trebalo da se priključi, a 37% koji su rekli ne. Sledi Albanija sa 24 za, a 35% protiv, Srbija 25; 35, te Gruzija 25; 31. Mišljenja su bila ravnomernije podijeljena što se tiče Sjeverne Makedonije (26 za a 27 protiv) i BiH (28; 29) u EU, dok je izražena izvjesna podrška za Moldaviju (30; 25) i Crnu Goru (30 za a 25 protiv), piše Blic.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu
Prihvati notifikacije