Ja bih pozdravio napore da se u život uvede što više fizičkih vježbi, jer u medicini, pogotovo kad dođemo na pregled, preovladava očekivanje pacijenata da nađemo najbolji aparat, da dobijemo najbolji lijek. Ja najviše vremena provedem ubjeđujući pacijente, a radim sa starijom populacijom, u značenje i preventivnu snagu fizičkog vježbanja, kaže neurolog Tihomir Ilić, prenosi Blic.
Dodaje i da je zdravlje čitav niz aktivnosti, počevši od dužine spavanja, ishrane i odvikavanja od štetnih navika.
-Kod nas još nije zaživjela kultura gdje postoje pokreti između građana koji se aktiviraju i promovišu zdrav životni stil, kao što je odustajanje od pesticida i herbicida – rekao je Ilić.
Saša Vujić, psihoterapeut, smatra da kod nas postoji paradoks kada je u pitanju zdravlje.
-Da li brinemo o zdravstvenoj kulturi, da li mi imamo zdravstvenu kulturu, ili je to pitanje trenda i koju funkciju priča o zdravlju ima u današnjem svijetu. Danas više pričamo o zdravlju, ali ako podvučemo crtu, vidimo da je oralna higijena nacije u užasnom stanju, a gdje je onda mentalna higijena – pita se Vujić.
Prema njegovim riječima, briga o zdravlju nije samo odsustvo bolesti, već jedno opšte blagostanje.
-To su stvari od kojih treba da krenemo. Ja bih rekao da je ovdje zdravlje više u funkciji narativa, da mi iskontrolišemo nešto čega se plašimo, da je jedno odsustvo brige o sebi, a više je priča o kontroli, pa tu dolazi i priča o hipohondriji. Danas zbog toga imamo porast anksioznosti, to je i globalni fenomen, jer je globalni i narativ – naglasio je Vujić.
Neurolog Tihomir Ilić kaže i da je pandemija kovida podigla stepen anksioznosti i pretjerane zabrinutosti za zdravlje. A postoji, dodaje, i „velika ideja i priča da li i koliko nas je oštetio virus ili vakcine“.
-Na kraju dana, ishod mojih konsultacija je da trećina pacijenata dolazi zbog pretjerane zabrinutosti za zdravlje – naveo je.
Briga tokom pandemije po pitanju higijene dovela nas je do toga da sada možda imamo pretjeranu upotrebu suplemenata.
-Postoji veliki pritisak u industriji suplemenata recimo, koji nije potpuno neosnovan, ali ja mislim da treba imati mjeru. Ovo jeste konzumersko tržište, i ko ima vještiju reklamu, taj ima u ruci veoma dobro sredstvo kojim se zdravlje unapređuje. Ali, treba balansirati. Možda je naša struka relativno tiha u odnosu na industriju – izjavio je Ilić.
Psihoterapeut Saša Vujić slaže se da je pandemija ostavila posljedice po mentalno zdravlje ljudi.
-Jer smo se susreli s nečim na šta nismo imali odgovor. Ljudi pokušavaju da iskontrolišu cijelu situaciju, te imamo porast pacijenata koji dolaze na psihoterapiju upravo zbog stanja u kome su se našli poslije pandemije – kaže on.
Vujić potvrđuje i da je zahtjev za zdravim životom ispravan stav i ljudsko pravo.
-Postavlja se samo pitanje na koji način to radimo i da li imamo jednaku raspodjelu tog prava – zaključio je Vujić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu