Profesor Fakulteta medicinskih nauka u tom gradu Dejan Baskić rekao je za Tanjug da najnoviji podaci istraživanja koje se sporovodi u Kragujevcu pokazuju da je efektivnost vakcina smanjena kada je u pitanju delta soj, ali da vakcine i dalje štite od težih oblika bolesti.
On je naveo da je ovo nastavak istraživanja koje je Dom zdravlja pokrenuo početkom godine u onom trenutku kada je krenula i vakcinacija. Praktično su obuhvaćeni svi osiguranici Doma zdravlja i prate se od marta pa do današnjnih dana.
– Baza podataka obuhvata 145.074 osiguranika. Od toga smo imali 25.000 osoba koje su do 1. jula već preležali kovid i njih smo isključili iz daljeg praćenja, tako da smo u ovom periodu od 1. jula pratili ili one koji su vakcinisani, a nisu oboljeli do tada, oko 75.000 i nekih 45.000 onih koji su nevakcinisani. Pratili smo podatke od 1. jula do septembra, u periodu kada je dominaciju kod nas preuzeo delta soj SARS COV 2 virusa, tako da su ovi podaci u tom smislu specifični za delta soj – objasnio je Baskić.
Baskić, koji je i predsjednik Mikrobiološke sekcije Srpskog ljekarskog društva, ukazuje da podaci govore da se u ovom talasu vakcinisani zaražavaju u većoj meri nego što je to bio slučaj u prethodnom talasu, ali da oni imaju blažu kliničku sliku.
– Podaci govore da imamo sve veći broj vakcinisanih koji se zaražavaju što je sa jedne strane očekivano, a ono što je dobro je da vakcinisani imaju blažu kliničku sliku – naveo je Baskić dodajući da u odnosu na proljećni talas kada je dominirao britanski virus, ima mnogo više zaraženih vakcinisanih osoba, oko 30 odsto, ali napominje i d aje grupa vakcinisanih mnogo veća od one nevakcinisanih.
Profesor dodaje i da delta soj probija vakcinu, ali da i dalje ima tri puta više zaraženih među nevakcinisanima.
– U ovom periodu je zaražen jedan odsto vakcinisanih, a 3,3 procenta nevakcinisanih. Nije kao što je bilo, manja je zaštita od zaražavanja, ali je i dalje tri puta manja stopa zaražavanja nego kod vakcinisanih. Ono što je dobro je da je efektivnost vakcina zadržana i mnogo je bolja kada gledamo oboljele, one koji su oboljeli, ne samo zarazili – naveo je Baskić.
Kada je u pitanju procjena koja vakcina je bolja i koja bolje štiti, Baskić naglašava da su sve vakcine dobre, da su sve zadržale svoju efektivnost, kao i to da su od samog početka one imale različit procenat efikasnosti.
– Pratili smo sve četiri vakcine koje su bile dostupne u Kragujevcu i u Srbiji. Kada sagledamo efektivnost vakcina u zaštiti od razvoja težih oblika bolesti, moram da napomenem da su ove vakcine iako dizajnirane za prehodne sojeve, ne za delta soj, zadržale visoku efektivnost u tom smislu. U Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac imamo pet puta više nevakcinisanih hospitalizovanih, što opet ukazuje na to da te vakcine i dalje imaju dobar potencijal zaštite od razvoja teških bolesti, što je još jedan dokaz više da su vakcine dobre, da se treba vakcinisati i primiti treću dozu – zaključuje profesor.
On je podsetio i da kada su registrovane vakcine, početkom januara, Fajzer je registrovan sa efikasnošću od skoro 95 odsto, a Sinofarm sa efektivnošću od 80 odsto.
– Te dvije vakcine su u proces vakcinacije ušle sa nejednakim početnim uslovima. Fajzer je i u tim početnim podacima bio bolji od Sputnjika i Sinofarma. Tokom vremena taj odnos je ostao više manje isti, i ako me pitate koja je vakcina najbolja u ovom trenutku u zaštiti od delta soja, ja ću reći da su sve odlične i dalje rade onako kako smo i očekivali, s tim što je Fajzer sa većom efektivnošću od Sputnjika, Sinofarma i Astra Zeneke, ali u onom istom odnosu kako su i registrovane – rekao je profesor.
Precizirao je da se nije nešto drastično promijenilo i da je Fajzer donekle bio najbolji na početku i taj primat je zadržao.
– Sve ostale vakcine, Sputnjik pogotovu, koji je vrlo blizak Fajzeru po mnogo čemu, pa i Sinofarm, nisu nas iznenadile, nije im efektivnost pala, nije se pokazalo da to ne vredi. Naprotiv. Dakle, ostajem pri stavu da sve vakcine rade shodno svojim početnim mogućnostima – istakao je Baskić.
On očekuje i da će svi koji su se vakcinsali primiti i treću dozu i smatra da je sada pravo vreme da se imunitet na taj način ojača:
– Za treću dozu nije kasno, ali vjerujem da će većina koja se vakcinisala sa dvije doze, vakcinisati i sa trećom dozom. Pravo je vrijeme jer smo u piku ovog talasa i pravi je trenutak za treću dozu, kako bi se još malo podigao imunitet koji se stvorio tokom prve i druge vakcine, dakle tu nema dileme, treću dozu treba primiti – istakao je profesor.
Dom zdravja Kragujevac će nastaviti da prikuplja i beleži podatke, a u ovom istraživanju zaposleni u Domu zdravlja učetstvuju volonterski i pored velikog broja pacijenata koje imaju, istakao je profesor Baskić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu