Politika

Treći put pred narodnim poslanicima: Zakon o imovini Srpske bez jasne definicije imovine

Narodna skupština Republike Srpske po treći put razmatraće zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, jer je prethodna dva puta takav zakon van snage stavio Ustavni sud BiH, a prije toga privremeno suspendovao OHR.

Narodna skupština RS
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Naizgled isti zakon, ali ipak nije tako. Naziv dokumenta jeste isti, ali se sadržaj trećeg po redu zakona značajno razlikuje od drugog, prvenstveno u pogledu definicije imovine.

U Prijedlogu zakona, koji će se po hitnom postupku naći pred poslanicima NSRS 26. septembra, piše da se ovim zakonom „reguliše svojina na nepokretnoj imovini koja služi kao sredstvo vršenja i sprovođenja javne vlasti, a koju koriste subjekti koji vrše tu vlast od potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini“.

Pročitajte još

U prethodnom, drugom po redu zakonu, ovdje je išao zarez, a potom nastavak rečenice u kojoj se kaže da je imovina „upisana u javnim evidencijama o nepokretnostima, za čije vođenje i održavanje je nadležna Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove (u daljem tekstu: Uprava) kao svojina tih subjekata“.

Dakle, više nije uslov da je imovina upisana u javnim evidencijama.

Umjesto toga, u novom Prijedlogu zakona se kaže da je nepokretna imovina koja se „smatra vlasništvom“ subjekata javne vlasti, po sili zakona svojina tih subjekata. Definicija subjekata javne vlasti ostala je ista – to su Republika Srpska, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge javne službe čiji je osnivač RS, odnosno jedinica lokalne samouprave.

FOTO: ALEKSANDAR GOLIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: ALEKSANDAR GOLIĆ/RAS SRBIJA

Dalje, u drugom zakonu je pisalo da se on „ne odnosi na svojinu na nepokretnoj imovini koja je u javnim evidencijama o nepokretnostima, za čije vođenje i održavanje je nadležna Uprava, do 31. decembra 1991. godine bila upisana kao imovina sa pravom raspolaganja ili upravljanja bivše Socijalističke Republike BiH”.

Takav član zakona uopšte ne postoji u najnovijoj verzij. Takođe, nema ni člana zakona u kome je pisalo da se „upisi nepokretne imovine… u javnim evidencijama o nepokretnostima, za čije vođenje i održavanje je nadležna Uprava, neće mijenjati do donošenja zakona kojim će se regulisati svojina na toj nepokretnoj imovini“.

Izbrisana je i rečenica koja je govorila da „nepokretnom imovinom iz stava 1. ovog člana upravlja Republika Srpska ili drugi subjekat javne vlasti kojeg određuje Vlada Republike Srpske“.

Šta to konkretno znači u praksi?

Srđan Mazalica o Principima SDS
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Poslanik SNSD Srđan Mazalica tvrdi da suština nije izmijenjena u odnosu na prethodni zakon, a to je da se ostaje pri stanovištu da državna imovina koja se nalazi u Republici Srpskoj pripada RS.

– Primjetili smo da su ubačeni neki novi dijelovi koji se odnose na raspodjelu imovine između nivoa vlasti u RS, u smislu lokalna samouprava, Vlada. To je neka dodatna opcija i veća fleksibilnost kada je u pitanju raspolaganje imovinom unutar RS. Razlika je da nisu uvedeni određeni članovi koji su definisali koja imovina ne podliježe zakonu. To je u prošlom zakonu bilo prepisano iz „Ešdaunovog zakona“. To je bio mamac za Ustavni sud BiH upravo zato što ne postoji imovina koja je ikada upisana pod takvim nazivom, to je imovina SR BiH. Izostavljanje tog člana nije ni pozitivno ni negativno zato što je sam Ešdaun u svom zakonu pogriješio jer je naveo kvalifikacije koje ne postoje – kaže Mazalica za Srpskainfo.

Zašto hitno?

Prema mišljanju Vlade RS, razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz činjenice da je Ustavom BiH podijeljena javna vlast entiteta i institucija BiH, a Ustavom RS propisano je da Republika uređuje i obezbjeđuje, između ostalog, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom, ali da nije donesen zakon koji precizno definiše nepokretnu imovinu koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti. -Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posljedice po rad subjekata javne vlasti i nemogućnost realizovanja poslova iz njihove nadležnosti – piše u obrazloženju zakonskog akta.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu
Prihvati notifikacije