Jeste da dolaze sa kladionica, ali ove procjene su se na prethodnim izborima pokazale kao prilično tačne, što onda vraća bojazan da bismo mogli da gledamo isti film kao nakon izbora u decembru i nedoumicu kakve su šanse da ni posle izbora 2. juna ne dobijemo vlast u prestonici?
-Šanse da se istorija sa decembarskih izbora ponovi i dalje postoje, ali se čini da su sada veće šanse da SNS formira vlast – kaže za Blic Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.
Za formiranje vlasti u Beogradu potrebna je većina od 56 odbornika u gradskoj skupštini koja broji ukupno 110 odbornika.
– Za formiranje većine nije neophodno da se osvoji više od 50 odsto glasova zbog primjene Dontove metode i moguće rasutih glasova. Drugim rječima, ako postoji veći procenat rasutih glasova, moguće je imati većinu iako nemate 50 odsto glasova. Međutim, to nikada ne možemo znati unaprijed i neophodno je sačekati rezultate – kaže Klačar.
To je prvi način dolaska do većine, a Klačar dodaje da postoje još dva:
-Drugi scenario je da, ako SNS nema većinu, prave koaliciju sa Pokretom Mi – Snaga naroda
-Treći, malo vjerovatan jer to SNS nije želio posle decembarskih izbora, da se pravi s pojedinim odbornicima.
Uz sve ovo treba imati u vidu da, ako stranka osvoji 25 odsto glasova, ne znači da će dobiti 25 mandata, nego više.
Ovo se dešava jer glasovi za liste koje ne pređu cenzus čine procenat “rasutih” glasova koji se po matematičkoj formuli (D'Ontov sistem) pretvaraju u mandate, a oni se raspoređuju listama koje su ušle u parlament.
Primjer: Izbori prošle godine u Beogradu
Šta se dogodilo?
U Skupštinu grada ušlo je pet lista, dok devet nisu.
-Ukupan broj “rasutih” glasova koje su osvojile četiri liste ispod cenzusa: 8,02 odsto.
-Šta se dogodilo s tim glasovima: Raspoređeni su po matematičkoj formuli proporcionalno listama koje su prešle cenzus, i to najjačoj (SNS) najviše – dobili su 39 odsto podrške, a 49 mandata.
Politikolog Aleksandar Ivković podseća na još jednu situaciju.
– Na primjer, 2018. godine je na izborima u Beogradu Srpska napredna stranka osvojila 45 odsto glasova, ali preko 50 odsto mjesta u skupštini grada jer je oko 20 odsto glasova ostalo ispod cenzusa – napominje Ivković za Blic.
Nikome ne odgovaraju novi izbori
On, ipak, smatra i da će ovoga ovog puta vjerovatno biti manje rasutih glasova jer će sve liste koje ostanu ispod cenzusa zabilježiti dosta slab rezultat.
-Velikoj koaliciji vlasti ne treba 50 odsto glasova da bi obezbijedili većinu, već nešto manje. Prema tome, šanse su im velike da to i postignu. A ako eventualno osvoje manje, prilično sam siguran da će ovoga puta ubijediti neke odbornike da ih podrže, bez obzira što to, po kriterijumima koje su sami postavili, ne bi bilo potpuno legitimno. Ali nikome, pa ni vlasti, ne odgovaraju još jedni izbori, tako da bi to prevagnulo – prognozira Ivković.
Klačar takođe ističe i da su kladionice dale kvote, ali isto tako treba imati u vidu da se one mogu i promijeniti u odnosu na uplate narednih dana.
– Svakako su kvote veoma indikativne i treba ih uzeti u obzir, ali treba sačekati i istraživanja javnog mnjenja i zadržati oprez zbog birača koji donose odluku u izbornoj tišini odnosno neposredno pred glasanje – zaključuje Klačar.
Kladionice
Kako je Blic objavio, kladioničari procjenjuju da bi lista “Aleksandar Vučić- Beograd sutra” koju čine SNS, SPS, Zavetnici i drugi partneri trebalo da osvoji oko 52,1 odsto glasova. Koaliciji Kreni-promeni Sava Manojlovića prognozira se 18,9 odsto, a koalicija “Biramo Beograd” može, prema kladionicama, da računa na 14,2 odsto birača u srpskoj prestonici.
Prema ovim procjenama, koje su se na prethodnim izborima pokazale kao prilično tačne, cenzus bi prešla još lista “Mi – snaga naroda, prof. Branimir Nestorović” i to sa 6,7 odsto podrške.
Na izborima održanim 17. decembra prošle godine, prema rezultatima, SNS je osvojio 39,08 odsto (49 mandata), Srbija protiv nasilja imala je 34,63 odsto (43 mandata), a koalicija NADA šest odsto ili sedam mandata. Lista Branimira Nestorovića dobila je 5,38 odsto (šest mandata), a socijalistima je pripalo 4,75 odsto (pet mandata). Tas na vagi bio je upravo Nestorović, ali on nije želio u koaliciju ni sa SNS i SPS, ni sa proevropskom opozicijom, pa su ponovo raspisani izbori.
Prvo je predsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić 26. aprila raspisala izbore za 2. jun u 66 jedinica lokalne samouprave.
Predsjednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić raspisao je za 2. jun izbore za odbornike u 17 gradskih opština. U Beogradu je broj biračkih mjesta uvećan za 85, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu